četvrtak, 11. ožujka 2021.

dvehiljadedvanaesta

opet neki deža vi
setio sam se te jedne godine i ne samo jedne, i te jedne zime kada sam otprilike svakog trećeg dana išao biciklom u planinu da hranim neku plašljivu kujicu koja do poslednjeg dana nije prišla Čoveku
osim nje bilo je još nekih silnih ostavljenih kučića diljem županije pa sam uglavnom svakog dana imao dva treniniga od po 50-60 km, što trkačkom što mtb-om
slično tome evo i sada se pojavio neki poludivlji kerić kojeg treba strpljivo hraniti i ohrabrivati da se reši straha, s tim da je ovaj u krugu dokle se može i dotrčati

tako sam danas krenuo biciklom samo do izlaska iz centra pa odatle nastavio kasom, kroz bašte i prečice znane
kerić me je silno obradovao jer sam očekivao da će da rasturi sklonište koje sam mu napravio i da iz brloga izvuče i pocepa duksericu koju sam mu ostavio umesto dušeka, no on je spokojno skolućen u tom zaklonu leškario i čekao novi dan tj novi ručak
e dobro jedino je sve činije morao da izgricka i razbaca naokolo no to je puno manji problem

kontam da ću i sutra smisliti nešto slično i zato sam se i setio 2012. kada je to potrajalo preko godinu dana od leta i jeseni do sledeće jeseni i maltene dolaska zime
treba nešto treniruckati da se ne zapekne, a opet ne treba se previše trošiti jer svašta može da iskrsne za vikend (kao i za onaj sledeći) o čemu neprekidno zaseda viber grupa lokalnih rekreativaca sa mnom na čelu pa ću videti koliko ću uspeti da se uskladim sa Družinom


sneg koji je iznad grada napadao bez mog odobrenja se srećom topi brže nego što sam očekivao pa to donekle olakšava boravak u prirodi, ona sreda sa gacanjem kroz bljuzgu do članaka mi baš nije bila po ukusu no već je jutros bilo puno bolje, samo je u par krivina malo krckao tanak led a ostatak asfalta je bio vlažno-suv 
tu iluziju zubatog proleća sam iskoristio da se dok traje dan još malo provozam na neku stranu od grada kuda sam zadnji put prošao toliko davno da sam negde na pola puta shvatio da sam uhvatio pogrešan pravac i da pod hitno moram da se setim prečice-presečice


ovaj grad je zaogrnut uvrnutom logikom da je na severu toplije nego na jugu jer su nam prema jugu planine a ka severu osunčane doline uvale i brežuljci pa je tako u dan i po delovalo da sam se iz full zime vratio u barem polufull proleće, nije loše, nije loše

Nema komentara:

Objavi komentar