srijeda, 3. ožujka 2021.

godina gluposti

zaseo sam ovde na stranicu blogger da sastavim nešto što će kasnije završiti kao status na fejsu jer blog ipak prati samo profiltrirana šačica ljudi A STVAR JE OD OPŠTEG INTERESA:

"Dugo sam bio ubeđen kako ćemo se između svih sličnih godina na kraju života najjače sećati 2020. zato što je bila toliko posebna. A sada više nisam siguran. Ako je to bila neka tačka preokreta iz "normalnog" života na koji smo bili navikli, u neki skroz neočekivani i da kažem čak i bizaran, ništa nam ne garantuje da 2021. neće biti slična njoj, i sledeća, i sledeće. I onda ta mučena 2020. više neće biti posebna. Kao kad prva devojčica u razredu natakari šarene kandže i odmah sutra za njenim primerom pohitaju sve ostale, sećati se da si bio "nekada prvi" je mlaka uteha u odnosu na onaj dan slave kada si bio prvi i jedini. Zato mislim da će ta 2020. iliti godina korone najupečatljivije ostati upamćena kao godina gluposti. Godina kada se planeta tako jasno podelila na pametne i glupe, godina kada su svi glupi odreda zapucali da javno obznane koliko su glupi, i da saopšte da su svi oni koji nisu glupi kao oni - još gluplji. Ukratko, godina u kojoj su svi do poslednjeg bili proglašeni za glupe. Jer je svaka od te dve polovine planete upirala prstom u drugu polovinu i vikala - GLUP! Ujedno su obe polovine planete bile frustrirane, zato što moramo da je delimo sa onom drugom polovinom koja je glupa k'o tocilo. Naravno da sud glupog teško možemo prihvatiti kao merodavan po pitanju ko je glup, ali kao i u pesmi, to nam je sloboda govora dala, da imamo glupost za maršala. A ti gospođice 2021., kao u onoj drugoj pesmi, gde ja stadoh ti produži."

to je bilo ujutru nakon čega sam otišao na drugo trčanje ovog meseca jer imam taj neki KAO PLAN a to je da ovih par dana trčim malo više, pa da se popodne provozam malo manje, da bih kada otopli a to je četvrtak i petak otrčao puno manje, a odvozao dosta više, pa da bih se od subote vratio samo trčkaranju obzirom da su za vikend najavljene zimske temperature.

za razliku od juče kada mi se sat zaustavio na 15.00km, danas sam opet sasvim slučajno doterao do 15.01km mada sam usput imao raznih kombinacija gde da (ne) skrenem no eto koga oće - oće. za razliku od jučerašnjih 5'38''/km danas sam išao 5'50'' no obzirom da nisam trčao po valovitom predgrađu nego imao jedan težak uspon i par kilometara kamenjara, to je valjda podosta slična brzina u odnosu na teren.

a zbog terena (ili + umora, ili + opet nedovoljno sna) sam rotirao par brojki u pulsu i kadenci pa sam umesto 126 & 169 imao 129 & 166 što znači da sam uz malo veći napor trupćao još sporije, ako je uopšte moguće ovako tromo trčati a da ne pređe u hodanje. ovom telu fale ubrzanja a ne lagani tempo, jedino što je glavi zanimljivije potonje.


kao i prethodnih godina se vreme pokvarilo baš u terminu polumaratona Srebrno Jezero pa će tako oni ledeni vetrovi uz Dunav da pobiju sve ove "željne trka i druženja" što mi takođe deluje pošteno i kao da karma ipak ne drema, a ja sam upravo zbog te prognoze skroz odustao od mandrkanja do tamo i nazad. 

jedna od najžešćih životnih pohvala gluposti me vezuje za trku na Adi, onaj krug od 7.7km koji smo godinama trčali svakog poslednjeg vikenda u februaru, oktobru i novembru, jer je jedne godine bio najavljen sneg i da vidiš čuda zaista je počeo da pada, i već putovanje do bgd nije bilo prijatno a do starta je po stazi napadalo 3-4cm i cela trka je prošla u agoniji klizanja i proklizavanja, a povratak kući svih 90km vozeći 40 na sat jer je padalo kao da ga neko iz šlepera istovaruje i saobraćaj je bio u totalnom kolapsu. tada sam shvatio da ne moraš biti budala pa otići negde samo zato jer eto ima trka, ili jer si se "uželeo pa makar padale sekire", neka hvala. 

Nema komentara:

Objavi komentar