a pazite sad kako ovo smešnjikavo zvuči.
žalio sam se, čuj dobro i slovima, ŽALIO, da sam nakon onog ludog decembra izgleda već treći mesec zaredom umoran!
sve mi se nešto baš i ne trči, dobro bicikla je bicikla i uvek bar malo lakša, ali za išta osim trčkaranja moram sebe doooobro da poteram.
i tako kažem ja njemu, ne računajući onaj niz od 6 vožnji po 100km, u februaru sam imao samo dva jaka brdska tempa od 13.5km sa 300m uspona, jednu planinsku dužinu, jedan polumaraton od promena 1km/1km, jednom na stadionu 10x300m, i dve dužine trčanje/hajk od po pet sati. i nekoliko trčkaranja između.
kladim se da će mi reći "pa to nije MALO, naprotiv!", jer ako si praktično jednom nedeljno imao jaku trku, logično da između toga nećeš ništa naročito trenirati nego ćeš se usmeravati ka odmoru i oporavku.
eto to mi je juče na trčanju proletalo kroz glavu, sabirao sam babe i žabe i tako zakašnjelo shvaćao neke stvari jelte.
kako ću danas na noge tanane nemam pojma.
negde u 3 ujutru je Lola krenula da se penje po meni tražeći prvi od 8-martovskih poklona, rekoh nemam baš kitu cveća kod sebe nego samo pola od ta dva, a za cveće ćemo lako.
kaže ona pa hoćeš li se barem malo pomeriti ili sve ja moram da radim, a ja stavio ruke pod glavu i onako zamišljeno i umornim glasom jedva izgovorim tu tešku misao "crnogorski seks!".
haha, baš tako, ležiš a je8eš, hehe.
kako li se oni razmnožavaju uopšte, reče Lola.
šta znam, mora da crnogorke vole da preuzmu stvar u svoje ruke, da ne kažem noge, da ne kažem ono između jelte.
mora da su jako preuzimljive i preduzimljive te crnogorke hmm.
ali obzirom da mi je danas na redu lagani dan i rikaveri, prestaću da istražujem temu.
Nema komentara:
Objavi komentar