23 ožujka 2021

sedmorica mlađih

dan je počeo tako što je neki kurir trebao nešto da donese i kao obično je dolazio oko 9 ujutru i nakon doručka se zaletim na trčanje, i čak da bih ugrabio koji kilometar dalje od grada sednem na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odem tu 2-3km do periferije, da bih na trčanju uživao u što lepšim pogledima na planine.
izračunam jedan krug, 9km, plus biciklom od+do, hm, bilo je tesno, ne bih da me kurir dobije na trčanju pa da se jurimo po gradu, i tu malo skratim i napravim još lepši krug ali od samo 7km.

baš mi bilo smešno kako je to ispalo, a donekle i žao jer mi se učinilo da sam mogao i dosta više, obzirom da sam juče polu-odmarao uz malo trčkaranja po snegu i malo hajkovanja takođe po snegu, ovaj početak "proleća" nije ništa manje cirkuzantan od mog trčanja jutros.
elem nakon svega obavljenog kontam da ću da pokušam da se malo provozam popodne dok je još sunce u raspoloženju da na svakih sat vremena proviri deset minuta kroz oblake, daj šta daš.
sutra kažu opet sneg, istopio se dabogda.
a od četvrtka napokon proleće, opet, posle one polovine februara. 


zanimljivo je ovo kako gunđamo kada nam nešto nije po meri, ako pada sneg krajem marta onda vičemo SADA MU NIJE VREME, a kada smo se pola februara vozali u kratkim gaćama onda smo samo govorili ĆUTI NEK POTRAJE ŠTO DUŽE.
baš nam je teško udovoljiti, čak i kad si neko tako uticajan poput Sunca :-) 

Nema komentara:

Objavi komentar