doduše niko nije mogao znati da sam spekulisao o ličnom na 10km.
tako da...
inače sam celog dana bio u DUBIOZI o tome šta i kako raditi, trčati ili ne, odmarati ili se naprezati, čačkati granice dokle ti "ide" ili ne, i tomu slično.
naime ispalo je da sam bio dosta zadovoljan trkom tojest trekingom u prethodnu subotu, a to je došlo nakon jako malo trčanja, odnosno nakon minimalno malo bržeg trčanja jer mi je svo nazoviTreniranje bilo "smoothie pa prosspie".
da li ću tako moći doživotno da se provlačim? pa verovatno ne.
štaviše kada sam krenuo na hajk u jednom času sam potrčao ka semaforu i skontao da su mi noge dosta sveže i raspoložene.
no svejedno sam nastavio na hajk.
sada ovde ide jedan paradoks koji to nije, A EVO I ZAŠTO.
naime rezonovanje mi je išlo u smislu da ne mogu trčati 3 sata pa ako želim da budem duže u prirodi imam jedino opciju hajka, sa eventualno nešto malo potrčkavanja gde je nizbrdo.
jer opet još jedna glupost, "ako se odmah oznojim na prvom usponu, šta ću posle?"
da li sam ikada razmišljao šta ću ako se oznojim?
naravno da nisam.
da li sam ikada ranije brinuo da li ću moći da trčim tri sata?
naravno da ne.
i otkud mi se sad uvuklo to kako ništa ne mogu, a eto povremeno otrčim trku kojom sam zadovoljan, počev od trekinga preko polumaratona pa sve do one Dužine na maratonu od 33km kojom sam takođe bio prezadovoljan.
dakle ipak mogu.
da li je do korone, da li sam je preležao i koliko puta, ili je do nečeg drugog, ni to se ne može znati.
da li je lenjost, ili neko zasićenje, potreba za odmorom, opravdana ili umišljena, toliko pitanja bez odgovora.
Nema komentara:
Objavi komentar