upisujem samo 13, šmrc
no dobro
jutros standardno od-do Lidla preko brda, jedan od par standardnih krugova, i standardno lagano jer se i tako snandardno oznojim previše pa kad uđem unutra zna da bude standardno neprijatno
popodne standardno na mini hajk sa mini strčavanjem nazad u grad, ovaj put je sve začinila kišica koja je iznenada počela pa sam potrčao čak i uzbrdo na mestu gde mi se standardno najmanje trči
no i to je imalo svojih draži, shvatio sam da ipak ne moram da zabušavam na uzbrdicama, koliko god mi duša bila u nosu, eto ipak sam MOGAO
usput sam razmišljao o protekloj trci i tome kako sam tačno ZNAO kako će da izgleda završnica u kojoj će svi osim mene da "padnu" jer je bilo očigledno da se u prvom delu previše TRUDE i na kupserima i u blatu
jednostavno vidiš
naiđe uspon, doduše kratak kroz korove i njive ili uz šumu, i tip duplo teži od mene odeeeeee
ja skratim korak, usporim, da mi se ništa u doživljaju ne promeni u odnosu na sve dotle, a on puh puh odeeeeeee
i naravno nešto malo kasnije ga stignem i opet sve iznova
ja skratim korak, usporim, da mi se ništa u doživljaju ne promeni u odnosu na sve dotle, a on puh puh odeeeeeee
i naravno nešto malo kasnije ga stignem i opet sve iznova
katkad mi je neki loš osećaj, prosto delujem sâm sebi nepristojan kad se osećam tako superiorno
u smislu, taktički
meni je normalno što znam da će oni da popucaju, što vidim da su loše rasporedili snagu tojest nisu je uopšte ni raspoređivali nego troše dok imaju...
mislim, SRAMOTA je za odraslog čoveka koji redovno trči (pa i trke) da zadnji ravan kilometar trči duplo sporije nego prvi, takođe ravan kroz varošicu
no dobro
sutra sneg, kažu
Nema komentara:
Objavi komentar