a šala je došla jer sam dan za danom otrčao neke silne kilometre i sve poluneplanirano, jer sam dana prvog ostavio biciklu na suprotnom kraju grada pa strčao sa još suprotnijeg od suprotnog i onda sam sutradan napravio veliki polukrug koji se završio na tom kružnom toku gde je prenoćila.
piše mi lola poruku negde na pola mog trčanja, kaže bicikla te čeka, čak ti ni gume nisu izduvali.
rekoh odatle bih mogao i na izduvanim da se dokotrljam, jer se radi o samo dva kilometra.
i tako sam u tom spektakularnom završetku januara u nedelju pretrčao prvo nešto više od 5 a posle nešto manje od jednog kilometra (kroz grad) a u ponedeljak prvo nešto više od 7 do jednog jezera pa među hajk po njivama pa strčao u grad nešto manje od 2km i tako sam upisao 6+9km sve u najstarijim bruksicama za koje sam odavno rekao da nisu ni za šta osim za njivu.
i da vidiš čuda, u oba dana sam proveo po sat vremena u njivama!
pošteno.
poslednji dan januara može da nastavi da se odmotava, od februara krećem ozbiljno, to je to, nema nazad, idemo gas, pun gas, gas do daske, lova do krova, perje će da leti, vežite se polećemo, i sve ostale motivacione budalaštine u nastavku.
Nema komentara:
Objavi komentar