bez mesa ili s mesom, a nije burek

nego jutarnje trčanje

naime krenem ja revoltiran ovim čudnim bolovima u nogama i glutaćima (gluteus-aći) da otrčim jedan kratak treningić "na silu", iako postoji izreka da tehnika ne trpi silu

ali da vidiš čuda, nekad trpi i čak od toga počinje da blista

kao kad radiš stotke ili dijagonale ili nešto slično, takav trening je uvek na silu jer se nikom normalnom ne radi dobrovoljno, osim ako si psihopata, što se dosta poklapa sa trčanjem maratona, tako da sam došao u pat poziciju, ispalo je da nam se sviđa ono što nam se ne sviđa

ovog jutra nisam radio stotke nego tempić tu po okolnom kako ga nazvati, perivoj bi bila prava reč ali se u srpskom uopšte ne koristi pa je moram upotrebiti unatoč svemu

malo izokola ustrčim pa pred kraj strčim nazad u grad i tu dolazimo do one teme meso i bez mesa

negde na poslednjem semaforu, skontam da imam 7.3km

pa računam ako odem onom ulicom pravo, poslednji semafor će mi biti pretposlednji s tim da nemam čekanja jer skrećem desno u sledeću ulicu i onda mi je taj nebitan semafor poslednji i tu ću imati blizu 7.5 i ako napravim krug oko kvarta tojest dovršim ga, trebalo bi da izađe tu negde oko osam km ravnih i okruglih

kao burek

i dolazim do mesta odakle sam izašao iz kuće, provukao se između zgrada tačnije, i pogledam i obzirom da pada susnežica ne vidim lepo piše li mi 7.5 ili 7.6 i protrčavam dalje iako mi se uopšte ne trči nego eto zbog tog o-ce-dea da zaokružim, kad ispred mene PAF tašta!
natovarila nekog mesa iz mesare, u obe ruke plus kišobran, ja zaustavim sat i rekoh daj to da odnesem kući ipak prečicom

jer sam na 100m od kapije, što bih išao u krug još 500m

i tako ispadne da sam pretrčao 7.67 valjda, ajd nema veze dopuniću popodne

bilo bi kulije da mi je ispalo 7.77 ili 7.99 ali šta da se radi