treba da se izmisli medalja poput onih koje su dobijali ovi što istrče ili prehodaju šest najskupljih i najrazvikanijih svetskih maratona, e tako mi što smo ušli u svaki lidl u državi treba da dobijemo poseban čip u vidu onog plavog žetona i da nam stoji prikačen na uvetu kao minđuša ona što se stavlja govedima.
elem trka je prošla skoro kao i svaka prethodna na toj stazi, a staza je od restorana koji stoji naslonjen na Pivaru, putem ka Bosni nekih 5.2km pa okret oko čunja pa nazad.
navodno je na toj stazi osnivač olimpijskog pokreta neki general napravio prvu "pešačku trku" u srbiji, valjda su dotle sve trke bile konjske nemam pojma, i eto tako u čast tog velikog događaja kada su ljudi preuzeli konjima ulogu sada mi svake godine krajem novembra trčimo trku, a ove godine iz nepoznatog razloga tri vikenda ranije.
u biti su to dva kupsera i jedan hupserčić, zavisno da li se izražavaš na srpskohrvatskom ili na hrvatskosrpskom, pa onda nazad obrnutim redosledom, logično.
plus je staza uzvodno do okreta pa u povratku imamo blag sveukupni pad odnosno i ti kupseri su malo kraći glede penjanja, a duži glede strčavanja.
jedne godine sam tu oborio osobni na 10km, staza je kao i obično bila 10,300m jer je logično da ćeš seći krivine obzirom da je put zatvoren za saobraćaj, a ja sam kada mi je sat pokazao okruglih 10km pred ciljni pravac imao na štoperici 35'47'' i to mi je ostao najbolji prolazak ikada na 10km, naravno preko 6 kupsera a ne na ravnom.
ovaj put sam imao 4'28''/km prosek što je opet bolje od onih 4'31'' kada sam krajem maja trčao državno u Petrovcu na Mlavi, iako je tada staza bila u blagom padu i dakle dosta "brža".
dakle postao sam brži za čitave tri sekunde po kilometru a kada dodaš pola godine hendikepa to postanu i tri minuta, iil tu negde.
dakle postao sam brži za čitave tri sekunde po kilometru a kada dodaš pola godine hendikepa to postanu i tri minuta, iil tu negde.
do starta/prijava sam otišao biciklom u šuškavcu a za vreme trke nas je poštedela najjača kiša no svejedno sam u cilj na obući i odeći uneo kilo vode više nego što sam poneo.
gore sam trčao u bici šuškavcu jer je uzan i ne landara na vetru, a kada sam ga u cilju raskopčao da bih pokazao broj ukazali su mi na zanimljivost da ga nema, naime od nekog mlitavog papirića su ostala samo 4 ćoščića zakačena na 4 zihernadle a ostatak je iscurio negde nizvodno, srećom znao sam ga napamet.
Nema komentara:
Objavi komentar