elem o nedelji imam da izjavim sledeće:
opet odlučno neodlučno krenuli biciklama pa se razdvojili, Lola oporavlja koleno pa se drži ravnice a ja sam nastavio ka brdima.
kada sam stigao podno jednog od bližih (15km) a većih (900m) brdašaca na jugu, prešao sam sa bajka u hajk i nastavio da guram biciklu uzbrdo.
kroz livade poznate sam na neku foru uspeo da promašim stazu kojom sam prošao barem 5 puta letos, pa sam zaobišao oko neke šume i vratio se nazad.
da me sad pitaš zašto sam zalutao, nemam pojma.
mislim to je sve u 500m ali ipak.
šta da je bila magla, tek bih se onda "snašao", mućak
kad sam se vratio na poznati prolazak javio sam da mi treba "10 minuta do prvih kuća, još 10 minuta do asfalta, i odatle pola sata biciklom nizbrdo"
sve je bilo lepo isplanirano samo što sam upao u takvo blato da sam baš tu kada sam izašao iz svih livada i šuma, upao u deo puta koji upravo te "prve kuće" koriste da izvedu stoku na pašu, pa sam imao jedno 100m kroz blato govna i lišće do kolena.
i posle toga još 15 minuta da sastružem sav taj užas sa bicikle tek koliko da mogu da vozim dalje kući bez da me govna prskaju po očima
i još malo zastani ovde ili onde za foto safari i taman sam stigao pred mrak, što je već postalo uobičajeno obzirom da su dani nastavili da se skraćuju plus ono što na garminu piše sunset u 16:15 znači da će sunce za planine zaći već u 15:50 a ako na planinama ima i pokoji oblak onda zađe u 15:30 što je poprilično rano u odnosu na ono što zovemo "dan"
Nema komentara:
Objavi komentar