elem u četvrtak sam bio posebno raspoložen i rekoh da li da idem da otrčim virtuelni NYCM na koji sam prijavljen ili da odem nešto eksperimentalno istraživački
i naravno pobegnem na ovo drugo
i išlo je lepo prvih sat vremena i onda umesto da se držim proverenog puta ja se setim da sam jednom tuda pravio prečicu kroz šumu i prvo krenem kroz poznatu livadu ali iz nje izađem na pogrešnom mestu i upadnem u gomile posečenih stabala i tu zaustavim sat...
pola sata bauljanja kasnije pronađem prâvi izlaz koji je jednako bio zatrpan granama jer su idioti samo sekli šumu (čitaj krali) i ostavljali za sobom nered koji možda i možeš da pređeš ako želiš da zlostavljaš traktor ali peške, malo teže
još malo dalje upadnem u radove na putu ne znajući za njih jer niko u novinama nije ništa najavio, sljuštili su par kilometara asfalta i nešto kao ravnaju.
odatle odem na brdo prekoputa pa na kraju odozgo strčim u grad.
sve kao sutra ću sutra ću ali još uvek nisam sabrao koliko sam tog dana zaista pretrčao a koliko bauljao po šumi.
Nema komentara:
Objavi komentar