seronja

moram priznati da se na kraju dana osećam poprilično poraženo.

ne znam tačno kada je sve krenulo nizbrdo ali izgleda da je poodavno, i progresivno.

prvo sam bio razočaran što je prognoza totalno pogrešna, kao da se događa prvi put.

onda sam čekao da se vreme promeni jer je valjda nekom dužno da poštuje prognozu.

pa se na kraju nije ništa naročito promenilo.

pa sam onda smislio da ću ipak na trčanje na onu stranu gde bi trebalo da se magla razišla.

onda mi je neka nepoznata sila bila kriva što sam se na +7 obukao za +7 a ne za barem +12 iako sam morao znati da će iznad magle na suncu biti duplo toplije, naročito ako ideš uzbrdo.

onda sam teško razočaran prebacio trening iz fijoke trčanje u ladicu jog&hike sa idejom da na mestima gde je baš vruće i strmo i sparno lagano uspešačim jer sam već bio znojav, a da lakše delove trčkaram.

noge umorne od juče, svaki početak je težak pa i onaj novi (početak).

kad sam stigao negde gde bi trebalo da mi bude najlepše morao sam da polukružno odem po rubu magle/sunca da bi mi bilo prijatno i čak sam birao staze kroz šumu i po severnim padinama, e tek tu je počelo da mi bude oke.

ali noge i dalje umorne od juče.

čak i one žile iza kolena koje zabole ljude koji nikada nisu potrčali.

zanimljivo.

i tako mic po mic nekako nakamčio 15km, nešto po asfaltu nešto po makadamima nešto po lišću i zemlji izbegavajući baruštine i blato.

malopre skontam da su neki ljudi ladnjaka otišli na trening "kao da se ništa nije dogodilo", ni celonoćna kiša, ni jutarnja magla, BAŠ KAO ŠTO SAM I JA NEKADA DAVNO RADIO, prosto su seli na biciklu, otišli ka planinama, odvozali trening od 5-6 sati i vratili se kući pred mrak.

i bili ceo dan na suncu.

i verovatno nisu gunđali da je negde mokar asfalt a negde bare i blato a negde pretoplo na uzbrdici a negde vetar i prohladno na spustu.

a da stvar bude zanimljiva, tako je i meni.

jednom kad krenem, ništa mi ne fali.

ali dok ne krenem, sve mi fali i sve mi se čini nemoguće i samo bih da svaki dan bude +30 i sunčan i da traje od 6 ujutru do 21 uveče.

i zbog toga mi mnogi dani propadnu, dok ih drugi lepo iskoriste, i to ne neki profići nego full rekreativci od kojih sam i dan danas još uvek duplo jači i lepši.

eto, zato sam nezadovoljan.

dok ja čekam leto da mi se dogodi nešto "lepo", drugi ništa ne čekaju i skupljaju te draguljčiće svakog vikenda.

bravo za njih, pamet u glavu za mene.