subota, 13. studenoga 2021.

povratak sa brojeva na slova

prognoza je rekla da će danas biti poslednji sunčan dan i da će nakon toga uslediti niz promenljivih tmurnih sivih manje sivih i više sivih, presečeno povremeno sa par srednje sivih.
naravno sutra će svanuti sunčano jutro sa tek nešto malo magle koliko da se previše ne radujemo, ali u trenutku u kojem bih trebao da pišem ovaj blog (petak popodne) ja to ne mogu znati jelte.

i tako sam malo sačekao da otopli, na internetu pronašao jednu od prognoza koja daje live satelitski snimak oblaka, i tu skontao na koju stranu od grada je najviše niske oblačnosti a gde je uopšte nema.
obukao se i seo na biciklu, šuškavac poneo za svaki slučaj tj ne baš šuškavac nego neku anti wind tanku jaknicu, kako god to nazvati.

sve je išlo glatko prvih 15km tj bilo mi je malo friško u početku pa kako smo izlazili iz tih prizemnih oblaka sunca je bilo sve više i negde na 300 nadmorske je već bilo super.
no nije dugo trajalo, tu je usledio uspon od 3.5km koji sam odmah prekinuo čim sam ga započeo i parkirao se pored puta da bih skinuo neki duks od fleece-a i duge rukavice, pa sam skoro do kraja vožnje vozio tako goloruk, da ne kažem gološak tj goloprst.

sreo sam i par biciklista usput, očigledno su mnogi slično razmišljali s tim da je na kraju ispalo da sam ja prešao manje kilometara od ostalih, a da ne znam zašto.
valjda mi je dovoljno bilo što sam izašao da se provozam i "stigao do sunca", a biće da sam i prekasno krenuo obzirom na to gde sam koga sreo, jer je lako izračunati da su svi krenuli barem sat ranije pa možda i tu leži objašnjenje jednadžbe.

kako jesen odmiče sve postaje sve manje važno, proleće je predaleko, zima je preduga, sve postaje sve svejednije, što reče Lola - pametan je medved, zaspi pred zimu i probudi se u proleće, ajd zdravo.

Nema komentara:

Objavi komentar