pa fino, prvi dan završiš na nuli, ili se za to kaže počeo sa nulom?
danas je bilo toliko posla da sam se samom sebi divio šta sam sve stigao, što se zaista retko događa.
i kad sam sabrao koliko mi je vremena ostalo, pa hm, još uvek je bilo dosta do mraka.
nekad se govorilo osam sati spavaj, osam sati radi, i osam sati se (odmaraj) rekreiraj.
to naravno kad ne bi jeo srao pišao kupao se kopao nos pisao blog.
sad ispadne da kad odbiješ to isto sranje pišanje kupanje i kopanje nosa, ostane ti osam sati za spavanje, pet sati rada, i dva sata za rekreiranje (do mraka) plus nekoliko sati za sedenje u mraku.
ona prva formula to nije uračunavala.
valjda su tada vi išli u teretanu i bilo im je svejedno što je vani mrak.
ja sam imao tri i po sata do mraka i presedeo sam tri sata na bicikli u jednom sasvim lepom tempiću, vrlo sam zadovoljan.
bicikla ima tu prednost što kad si u formi, možeš iz dana u dan voziti dva sata jakog tempa, 4 sata tempića, ili 5 sati Dužine, dok je to na trčanju poprilično nemoguće.
a kad je ovako pristojno (+11°) sunčan dan, griota je vratiti se kući posle sat, sat i po.
eto zato sam sjeo na biciklu.
i upisao kilometara nula u decembarsko trčanje.
da stvari polako počne da postaje tragična, izgleda da će i sutra biti lep dan.
i opet ću biti u minusu, i opet će cela planeta dobiti od mene dva dana hendikepa, ako se prijavim za distans čelindž.
arghh.
Nema komentara:
Objavi komentar