"21.decembar 17:00 Sunce ulazi u Jarca (zima i zimski solsticij)"
Dakle još 9 sati smo u teoretskoj jeseni i večeras ulazimo u Jarca, opet neka domaća životinja.
Kad malo razmislim, ne znam zašto se tako kaže jer čak i kad nameravamo da se dublje zamislimo mi opet kažemo "kad malo razmislim", šta li bi onda bilo mnogo, studij astronomije? Elem kad se srednje zamislim i počnem da brojim "na prste", taj horoskop je čista papazjanija.
Od domaćih životinja imamo ovcu, bika, jarca, s tim da jarac može biti divlji ili pitomi, džekil i hajd. Od divljih životinja imamo lava, od podvodnih imamo ribe, od podvodno-nadvodnih imamo raka mada rak može biti i full time ronilac, zavisi na kojeg mislimo. Škorpija je isto što i rak samo druge boje i ne smeta joj vrućina a ni mrak. I ostalo su sve neke budalaštine, stvarčice. Mislim šta je to vodolija, cev koja pušta? Strelac, jasna šekarić ili stršljen? Vaga i blizanci, to je takođe jedno isto samo može biti od metala ili od kostiju, eventualno ćilibara. I još devica, šta li je devica brate mili tek to treba da stoji ispred vrata horoskopa i da čeka na prijem. Fali slon, fali zmaj, fali neka zmija. I majmun, ja hoću da budem majmun u horoskopu. Onaj kineski je bolji, ima zanimljivijih životinja, tipa pacov. Možda od dva da napravim jedan univerzalni, to bi bilo još i ponajbolje za sve. Moram guglati kakav horoskop su imali indijanci, ako su ga uopće imali.
I tako na poslednji dan jeseni (fuj) verovatno (?**) opet malo otrčim, jer sam juče opet bio u dvojnom manevru, preći što više kilometara kroz klisuru pa na kraju u zenitu iscrpljenosti pokušati da malo i potrčim prilikom silaska u grad. Koliko sam sabrao to je ispalo nekih 3km trčanja i 12.5km trekinga. U 12:45 sam džabe stajao između dva tunela i čekao voz koji nije naišao, pa sam proveravao u fotosima tačno vreme i skontao da je to bio neki dodatni vikend voz koji je naišao u subotu ali da ga u ponedeljak mogu samo džabe čekati.
?** Ne znam šta je tu verovatno, valjda bih "verovatno trebao" a da li verovatno i hoću, ostaće nepoznato sve do kraja dana. Ono što je novo ove godine u odnosu na prethodne je da sam sišao ispod nekog Praga Volje, možda i jer su se utrke uglavnom ugasile pa je taj kontinuitet ispario naizgled preko noći. Kad svaki čas imaš polumaraton pa malo presečeš nečim kraćim a malo nečim dužim, uvek si nekako "tu", znaš gde su trešholdi, koliko dugo možeš koliko jako, onda s tim eksperimentiraš na treninzima i održavaš tu početno-aktuelnu točku preko cele godine. Sada toga prosto nema. 4'30'' i 5'30'' mi deluju skroz isto, nepoznato, nemam pojma ni koliko km mogu kojim tempom niti me naročito žulja to što nemam pojma. Neko je prosuo mleko a kažu da ne treba žaliti nad prosutim mlekom. Meni je samo da dođe proleće i da mogu opet na biciklu, što dalje i što više, dobro i ne mora bitno više od 1000m nadmorske, nisam psihopata. A sve ovo dotle, pf, pih, trt.
Nema komentara:
Objavi komentar