utorak, 28. prosinca 2021.

lepo raspoloženje i lepe brojke

od lepih brojki imam DVA trčanja danas, 
i od lepih brojki još imam 12km tempa jutros po 5'03''.

e sad da li je to bio baš Tempo na nekom mlačijem intenzitetu od maksimalnog, ili je bio delimični tempo a mestimični tempić, ili je bio trening-tempo koji je lakši od trka-tempa, to ni ja ne znam a kamoli blog.
mogao sam malo brže ali ne bitno.
da li me više usporava netreniranje ili kilogrami, pitanje je sad, that is the Q&A, odnosno radije Q w/o A.
takođe bruks ravena su prešle tisuću kilometara i osim izglancane pete tj onih šara na đonu nemaju nikakve druge znake trošenja, dok sam dosta trčao, čuj trčao, saplitao se kada idem off road, u onim salomon xr mission koje su kao bajagi za road & off mada nisu ni za jedno od ta dva, e i one su stigle do neverovatnih 935km i u totalnom su raspadu, dva puta su bile kod obućara i za sada se krpljenje isplaćuje jer sam ih nakon plastične operacije i ugradnje silikona nosio bar 50 dana pa to dođe 20 dinara dnevno (jer je krpljenje sa ugradnjom/našivanjem tanke kožne podloge celom širinom oko prstiju bilo 1000.- odnosno 8€) a to izađe na četvrt piva po jednom nošenju, dakle više se isplatilo to krpljenje nego početna kupovina jer su me prvih 600km koštali desetostruko.

i još od brojki kojih će biti sve manje jer je nova godina za tri dana, imam u ovom mesecu rekord za 2021. a to je već sada 270km i rekordni januar sa 253 pada na drugo mesto, dakle danas nije dvadesetosmi dvanaestog nego je dvanaesti prvog (skinuo sa vrha tabele) i sada je decembar prvi jesssss, a i godina se približava onom priželjkivanom cilju od 2500km jer sam stigao do 2476 pa mi dakle u preostala tri dana fali samo 24km što mogu i iz jednog trčanja ako mi nadođe inspiracija.

gore u uvodu sam ostao dužan druge lepe brojke a to je 10.7km popodne od čega 9.3km trčanja i 1.4km hajka kroz maglu po nekim livadama koje srećom znam u svaki pedalj jer se nije videlo dalje od 50m. 
na vrhu sam malo pofotkao nebo i planine koje su se ukazale u daljini, pa teška srca strčao nazad u magloviti grad, što bi cigani rekli u onoj svojoj najgoroj kletvi "dabogda imo pa nemo", e tako sam ja strčavao nazad u grad i plakao, no srećom je bila magla pa niko nije primetio, a skoro niko nije ni prošao autom pa ga nije ni bilo, mislim tog nekog koji nije primetio.


još sam na poslednjem brdu 150m nadmorske iznad grada našao veliko brdo snega koje je grtalica tu sabila pa sam lepo očistio patike od blata i tako uštedeo jedan ciklus veš mašine iliti perilice valjda se tako kaže kod zapadne braće.


Nema komentara:

Objavi komentar