dobra stvar je što sam to shvatio na vreme
dok sam još uvek mlad i dok je život pred amnom
amnom
mnom
nom
om
m
ako hoćeš da dođeš do određenog broja kilometara, to je cilj bez cilja
to je kao kad hoćeš da uštediš 100 evra a da nemaš ideju šta bi s tim novcem
nego eto tako da posmatraš novčanicu u rukama
kakav glup cilj
možeš da zamoliš nekog da se slikaš sa njegovih sto evra i eto
kao što se slikaju sa tuđom ribom na udici
dakle uopšte nije bitno koliko imaš kilometara
bitno je da svako trčanje ima razlog
trčiš 30km jer ti treba dužina od 30km
trčiš 10x300m na stadionu sa zagrevanjem i rastrčavanjem do kuće, pa ako ispadne sveukupno 9km onda je 9km, ako ispadne 12km onda je 12km
zabeležiš koliko je ispalo
i idealno je da napraviš plan svih potrebnih korisnih aktivnosti tokom tjedna, da imaš taj neki normalan cilj, i da na kraju meseca prosto očitaš koliko si usput pretrčao
ako je 300km, oke
ako je 250km, još bolje, postigao si isto uz manje utrošenog vremena
ako nemaš neki poremećaj, lako ćeš utrošiti taj višak vremena
ne moraš trčati svaku slobodnu sekundu
tipa ideš na hamburg maraton
nećeš na dužinu 42km ili 45km nego ideš baš negde gde ćeš trčati neke jezive bolesne morbidne krugove unedogled samo da bi dobio neku ocd značku da si pretrčao još jedan maraton
a sa kojim tačno ciljem?
pa da si pretrčao eto još jedan maraton.
pa da si pretrčao eto još jedan maraton.
jer ako bi te vratili sa pola staze, ti ne bi znao kako da popuniš preostala dva i po sata života, prosto bi se radije ubio nego da ne trčiš do kraja
baš je to zanimljivo
te bolesti koje se neprimetno uvuku u ljude
i na kraju ćopaju i idu na terapiju i kod kiropraktičara i uzimaju bolovanje i hodaju sa štakama jer su nekad davno odlučili da se bave onim što najviše vole i što je najzdravije za zglobove i organizam
ma genijalno
čim sam shvatio da svaki čelindž možeš završiti ako si dovoljno besposlena budala, odmah su mi prestali biti zanimljivi
u ponedeljak bih mogao na tristotke, ha?
Nema komentara:
Objavi komentar