utorak, 14. prosinca 2021.

najgori san, huh

ovo mi se događa već možda šesti-sedmi put i baš je onako bljak.
evo o čemu se radi (A EVO I ŠTA).
dakle san.
garmin kaže da sam prvo imao nekih tri i po sata laganog sna, pa onda 16min REM faze, pa opet oko tri sata laganog sna, nula minuta budan, nula minuta dubokog sna.
možda je i u tome ključ ovog mog hroničnog neodmornog života večito na pola koplja, ko će ga znati.
i u tih 16 minuta sna se dogodilo da sam trčao neku trku i tu se muvao u nekoj grupi i onda smo ostali trojica i po nekim trailovima levo desno sa puno oštrih skretanja i kratkih uspončića prvo otpadne jedan i drugi mi je dugo bio za petama (nešto poput treking lige u subotičkoj peščari pre 5-6 godina) i na kraju sam uspeo i njega da otkačim.

i dalje odatle odjednom dolazim na stazu ovde valjevskog polumaratona i treba da protrčim ispod železničke pruge i onaj prvi iza se ne vidi zbog blage krivine što znači da je barem 200m iza, ali u tom času počinje da duva vetar i usporava me na doslovno... koliko?
nazvaću tu brzinu "pola koraka u sekundi" ili "metar u pet sekundi" ili tako nešto slično.

kao i ranijih puta kada sam sličan kolaps sanjao na oštrim uzbrdicama gde stanem u mestu i ne mogu dalje, i ovde dohvatam rukama zemlju da bih se pomogao, kao da je tlo neki gelender. verovatno bih morao da imam dugačke ruke kao majmun da bih mogao tako da trčim četvoronoške, pa tako i noćas. s tim da sam samo desnom rukom pokušavao da zagrebem ivicu asfalta koja malo štrči iznad bankine i da se malo odgurnem.


proći će kriza, razmišljam u sebi, ALI KADA, DOKLE VIŠE OVAKO? već postajem besan od nemoći, povijam se ka napred pod uglom od 45° i pokušavam da "trčim" tako što se prevrćem ka napred kao kad se sapleteš, i u agoniji se tako nagnut odgurujem od tla kao da sam na nekoj strmoj ski stazi. opet se okrećem i onaj drugi je na stotinu metara iza ali računam da će i njega udariti taj orkan pa će i on morati da stane u mestu.

i to je manje-više sve, ima još jedan detalj gde vidim nekoliko ljudi ispred i prolazim ih iako staza trke nije kružna, i dalje odatle razmišljam gde su to presekli ako su se pojavili ispred mene a bili su daleko iza, jedino što ne znam da li je ta scena išla pre ove sa gubitkom snage do tačke zaustavljanja, ili posle.

Nema komentara:

Objavi komentar