stisnem na čelindž kad ono opet sedamhiljaditi, koji vrag sad?
krenem ručno da sabiram, ima više.
jer sam danas dodao 17 i jednu šetnju sa psima od pre par dana sam umesto hike stavio na run i trebalo bi da imam 20-ak više od tih 166.
onda sam pola sata pipkao da li utiče (ne utiče) ono hide cal, hide pace, hide hide, promenio run u swim, swim u aeronešto, ništa se ne događa, i tu se utešim da je do njih a ne do mene.
u međuvremenu me zaboleo mozak, vidi naslov.
otvorim na mobitelu, iste cifre.
i u nekom trenutku po stoti put refrešujem i kaže 188 i pomerim se ka 4000. mjestu.
mali korak za mene ali veliki za čovečanstvo, jer sam hiljadu ljudi pomerio za jedno mesto naniže.
kao što je danas petnaesti dvanaestog, po rvackom izgovoru, e nije petnajsti dvanajstog nego je pethiljaditi četirhiljaditog.
pomerio naniže.
inače sam opet odhajkovao u planine, malo krčio sneg do iznad kolena, pa strčao nazad u grad.
time je došlo do daljeg RASLOJAVANJA podataka pa ću tek videti koliko zaista imam trčanja, danas sam npr. imao 10 hajka i 7 strča, juče 7 hajka pa 6 strča, i tak.
tek kad sam se predao i odustao od mahnitog trčanja, počeo sam da napredujem u čelindžu.
viđe ti to, psihologija je kao palačinka, s jedne strane izgori a sa druge žuta.
Nema komentara:
Objavi komentar