subota, 18. prosinca 2021.

stanislave ne preteruj, stanislave preterano preteruješ

Šteta što sam ovoliko skromna osobica i što su mi preci iz južne srbije pa sam genetski štedljiv i samim tim delimično autodestruktivan jer previše patim zbog ovog isposničkog načina života.
Evo bečim se sad pod nekom lampom koja je pod čudnim uglom pod ovim plafonom pod ovim krovom pod oblacima pod kapom nebeskom pod zvezdama što se ne vide, zavirujem da vidim tastaturu jer povremeno pogrešim kucajući naslepo, a znam, jer sam proverio, da postoje i laptopovi koji imaju osvetljenu tastaturu.
Ovaj laptop je jedan pravi Ja u malom. Od prvog dana je štucao tj kompjuteraškim rečnikom "seckao", sećam se još dok sam tašti puštao neku seriju sa iterneta jer nije stizala da uživo odgleda epizode, i to je tako išlo da svake sekunde neko podigne nekakvu roletnu preko ekrana odozdo na gore i krene sledeća scena pa za sekundu opet i tako u beskraj.
Neki tipovi koji popravljaju laptopove i ubacuju divlje kopije vindovza su tu nešto prčkali, jedan je čak umesto 750GB hard diska stavio kopiju svega toga na 240GB ssd i osim što je sve išlo brže i sistem se podizao očas posla, seckanje je ostalo.
A ostala je i ova tastatura naravno sa prelepljenim tasterima da bih dobio čćšđž i usto se promenilo sve na drugim mestima pa otvaram zagradu tamo gde se zatvara itd itd ali i to je naravno rešeno nalepnicama i nije neki problem.
Gledam na sve to filozofski, kad nešto moram da sačekam, kažem sebi da se tako učim strpljenju. Pre par godina sam u vezi nekog telefona rekao nešto skroz suprotno, u smislu nemam ja vremena (bre) da čekam po pet sekundi da mi se otvori svaka nova aplikacija, vreme je novac, vreme su živci a živci su i više od novca.
Svaki put kažeš sebi ono što ti odgovara, naravno.

Danas sam pak shvatio jednu strašnu stvar. Strašnu u smislu jao dogodilo mi se nešto strašno, i strašnu u smislu imam jednu strašnu ideju, dakle strašno i prestrašno dva u jedan.
Prvo ono loše strašno je da sam na pešačenju prugom pratio udaljenost i skontao da mi se na ulasku u tunel garmin zaustavi negde recimo na 2.79km i da nakon tunela od 280m on NASTAVI TAMO ODAKLE JE STAO, dakle ne obračuna udaljenost od tačke gubljenja do tačke ponovnog pronalaska gps signala!!!
I onda sam kod kuće kad je to leglo na Stravu stisnuo čarobno dugme CORRECT DISTANCE i naravno pešačenje hajk planinarenje istraživanje šumskim bespućima mi se pomerilo sa 11.5 na 13.5km, yikes!
I ONDA URADIM ŠTA?
Onda krenem unazad od aktivnosti do aktivnosti i sve do početka meseca ispritiskam za svaki run i hike "correct distance" i bogme lepo sam dobio gratis kilometara dva po dva nakupilo seeeeee.
Tako sam sad negde oko 3300-3400. mesta u ovim dužinskim a oko 2350. mesta u penjačkom ćelinđu.
Ovo ćelinđ sam stavio onak purgerski mekano nježno biserno romatnično svileno baršunasto.
Problem je što sam juče pretrčao samo 5km a danas 0km, pa u excelu i nisam nešto napredovao.
Ali dobro, imam lepu zalihu, kao oni što pretrče pola maratona za pola sata pa puknu pa drugu polovinu trče pet sati.
Nemam pri ruci (mišu) slike od zadnjih par dana pa ću staviti zadnju koju imam sa trčanja, ho ho ho.



Nema komentara:

Objavi komentar