četvrtak, 30. prosinca 2021.

šta se radi predzadnjeg dana u godiniŠ

ovo gore Š sam pokušao napamet bez gledanja u tastaturu da otkucam ? i eto omanuo sam samo za jedan red jer je Š odmah ispod ? a bio sam tako samouveren da nisam ni dovodio u sumnju ishod tog zahvata
poduhvata
i sve te reči
podignuće, ulegnuće, nalegnuće
uleglo se, leglo je, sjelo je, nasjelo je, naleglo je, ljepo ti stoji, on nastoji da...
sjelo mi je, čučnulo mi je, preSJELO mi je, 
brate pola reči ovog jezika se vrti oko sedanja leganja čučanja klečanja stajanja
da li je nama zaista toliko sudbinski važno da li šedimo ili lezimo ili čucimo dok pisamo šeremo i pisemo, pa to je više nego bolesno, to je prebolesno, to je überbolesno pristupanje ulozi majmuna pračoveka i čoveka


nego danas sam HTEO DA VAM KAŽEM OVO
prešao sam jedan od pragova
wooo hoooo
ili po purgerski, wuhić huhić
2504 imam kilometara u godini, prešao sam cifricuuuuuuu
koja ničemu ne služi, ali dobro, to ionako nije bitno
ali zato u sledećem aspektiću sledi užasić
u decembriću imam samo 298 kilometrićaaaaaa

evo sada u nedostatku drugih podataka ću da pregledam sve svoje all my decembers all tomorrow prosinacs
dakle imam 
754km (2020.), 
725km (2019.), 
649km (2018.), 
632km (2015.),
iz čega se jasno vidi u kojem trenutku života sam kilometre trčanja shvatio kao nadomestak za sve ostalo, umesto da se fokusiram na sve to ostalo.
još u decembrima imam 
534km (2008.)
462km (2005.)
445km (2013.)
428km (2017.)
ali je sve to puno manje od onog jednog januara kada sam imao preko 1100, buohohohoho, ali o tome nekom drugom prilikom

sutra je zadnji dan u godini, i šta, šta, šta? 
moram na pijacu, jer je organic friend javio da je nabrao poslenju turu paradajza iz plastenika, pa moram da vodim mačorčića na revakcinu, i posle toga šta bude biće, Lola bi u Lidl da dopuni ratne zalihe pred praznike a ja bih u planine iz istog razloga, nađemo se negdje na sredini, gde nije nebo a nije ni more

Nema komentara:

Objavi komentar