šta se radi predzadnjeg dana u godiniŠ

ovo gore Š sam pokušao napamet bez gledanja u tastaturu da otkucam ? i eto omanuo sam samo za jedan red jer je Š odmah ispod ? a bio sam tako samouveren da nisam ni dovodio u sumnju ishod tog zahvata

poduhvata

i sve te reči

podignuće, ulegnuće, nalegnuće

uleglo se, leglo je, sjelo je, nasjelo je, naleglo je, ljepo ti stoji, on nastoji da...

sjelo mi je, čučnulo mi je, preSJELO mi je, 

brate pola reči ovog jezika se vrti oko sedanja leganja čučanja klečanja stajanja

da li je nama zaista toliko sudbinski važno da li šedimo ili lezimo ili čucimo dok pisamo šeremo i pisemo, pa to je više nego bolesno, to je prebolesno, to je überbolesno pristupanje ulozi majmuna pračoveka i čoveka

nego danas sam HTEO DA VAM KAŽEM OVO

prešao sam jedan od pragova

wooo hoooo

ili po purgerski, wuhić huhić

2504 imam kilometara u godini, prešao sam cifricuuuuuuu

koja ničemu ne služi, ali dobro, to ionako nije bitno

ali zato u sledećem aspektiću sledi užasić

u decembriću imam samo 298 kilometrićaaaaaa

evo sada u nedostatku drugih podataka ću da pregledam sve svoje all my decembers all tomorrow prosinacs

dakle imam 

754km (2020.), 

725km (2019.), 

649km (2018.), 

632km (2015.),

iz čega se jasno vidi u kojem trenutku života sam kilometre trčanja shvatio kao nadomestak za sve ostalo, umesto da se fokusiram na sve to ostalo.

još u decembrima imam 

534km (2008.)

462km (2005.)

445km (2013.)

428km (2017.)

ali je sve to puno manje od onog jednog januara kada sam imao preko 1100, buohohohoho, ali o tome nekom drugom prilikom

sutra je zadnji dan u godini, i šta, šta, šta? 
moram na pijacu, jer je organic friend javio da je nabrao poslenju turu paradajza iz plastenika, pa moram da vodim mačorčića na revakcinu, i posle toga šta bude biće, Lola bi u Lidl da dopuni ratne zalihe pred praznike a ja bih u planine iz istog razloga, nađemo se negdje na sredini, gde nije nebo a nije ni more