kao i mnoštvo izraza iz biciklizma, tako se i u atletici usadilo par nemačkih reči pa od "prestići za krug" ili überrunden (ha! našao sam alt plus dve tačkice na tastaturi!) potiče domaći izraz iberundovati, odnosno čuo sam i kada klinke kad treba da trče trku zajedno sa seniorkama zavape RUNDOVAĆE ME, to mu valjda dođe nekakva skraćena verzija.
tako je danas drugi dvanaestog rundovao, to jest mene.
elem opet sam pravio planove za još jedan, poslednji, ovaj put su u prognozi rekli NAJPOSLEDNJIJI lep dan pred sneg i zahlađenje, pa sam pomalo počeo i da fantaziram kako možda mogu da stignem biciklom donde (jer je nešto trebalo obaviti) pa da odande otrčim neki krug i opet se vratim onde, i onda opet biciklom nazad dovde, no na vreme sam shvatio da od tog posla neće biti ništa.
nit da se obučeš u nešto dugačko jer ako dostigne obećanih +14 moglo bi da se trči i u šorcu, nit da na +14 kreneš biciklom u šorcu jer je prejak i na momente olujni vetar udružen sa crnim oblacima pretio da zaledi ovo malo kože po kolenima i listovima, i tako sam opet po ko zna koji poslednji najposlednjiji put u godini odustao od trčanja i prosto samo otišao mtb-om na trening.
ovaj put kažem bez ustručavanja jer je zaista bio "trening" bez vozikanja i izletovanja i softpedalinga, najobičniji tempić/tempo treningić od 77km što u kombinaciji sa kramponkama i 880m uspona i desetak km makadama i jakim vetrom izađe ekvivalent bogme dobrih 100-tinak kilometara na cestovnjaku po valovitom terenu.
glupava stvar je što je zbog sudara nekih frontova bilo oblačno južno od planina, i ceo dan sam gledao nebo nekih 30km udaljeno, dok su se tačno iznad brda stalno formirali novi oblaci i dolazili ovamo ka nižim predelima.
i tako sutra ulazim u decembar trčanja sa nula kilometara i još većim hendikepom nego jutros, čak da pretrčim i 25km opet bih u strava distans ćelinđu bio zadnji :-(
ali!
kao što lepo kažu, ako želiš pronaći ćeš način, ako ne želiš izmislićeš izgovor, ja bih tu da budem negde u sredini da ne namećem sebi nikakve nemoguće zadatke pa polako, bumo vidli.
ali!
kao što lepo kažu, ako želiš pronaći ćeš način, ako ne želiš izmislićeš izgovor, ja bih tu da budem negde u sredini da ne namećem sebi nikakve nemoguće zadatke pa polako, bumo vidli.
jedan onako lagani (valjda) cilj bi mogao da bude 2500km u ovoj godini.
obzirom da imam 2206km to bi značilo 294km u narednih 29 dana.
to i ne zvuči naročito nemoguće, a ako bih postavio za cilj tako nisku kilometražu (u decembru se niko nije navozao bicikle, čak i kad smo išli na more na pripreme uglavnom je bila kiša i magla pa smo češće planinarili i trčali nego vozili haha) možda bih ubo i poneko kvalitetnije trčanje od pukog "skupljanja kilometara".
neizvesnost kuca na vrata.
neizvesnost kuca na vrata.
opet.
Nema komentara:
Objavi komentar