gigabajti deo drugi i REM

nakon što sam složio kombinaciju interneta za naredne dve godine, odmah prvog dana su se dogodile dve promene.

promena prva, shvatio sam da mifi ruter može da radi samo 6 sati pre nego što mu se isprazni baterija.

može on da stoji non-stop priključen kablićem na punjač ali ne znam koliko je to dobro za bateriju, verovatno ne bi skroz crkla za dve godine ali obzirom da su ga dali za džabe možda je i to moguće.

istog dana mi je stigla promocija ili poklon dodatak ili štagod, kažu možeš za 22 dinara (0.2 €) da dobiješ 22GB interneta na telefonu, ja naravno stisnem ISKORISTI i sad mifi ruter stoji ugašen a sa telefona sam omogućio pristupnu točku.

tako će mi sve što sam dobio uz mifi ruter ostati za sledeća 23 meseca, dakle uvećao sam zalihe za 4%, eh kada bi se za toliko mogao poboljšati lični u polu- ili maratonu preko noći.

padne mi nešto na pamet recimo na trčanju ili dok radim nešto i onda o tome razmišljam i kad sednem da napišem nešto na blogu moram da proveravam da li je neka tema ostala u mojoj glavi ili sam je prekucao u živi tekst.

onda skrolam unazad nekoliko blogova pa zaključim da ipak nisam o tome pisao.

kao o REM fazi.

sećam se kada je trebalo u osnovnoj ili srednjoj da se ide na ekskurziju, pa nas bude u ranu zoru, pa nas peku oči kao da će ispasti.

tako mi se puno puta u životu događalo da se recimo probudim u 3 ili 4 noću i da pomislim kako sam se odlično naspavao, i da bih mogao da skoknem na neko trčanje pa da se vratim kući na doručak.

onda budem budan pola sata pa zaspim, i probudim se sa takvim osećajem u očima kao da nisam cele noći spavao ni pola sata, kao da mi je neko ušpricao neku kiselinu.

i sve je to bila polumisterija dok nisam pomnije počeo da gledam šta kaže garmin. kada se probudim iz faze lakog sna, što mi je inače 90% spavanja, tada mi deluje da sam naspavan, makar se probudio i samo par sati nakon što sam legao.

ako me pak nešto probudi dok sam u REM fazi, nema ama baš nikakve veze što sam spavao osam sati, buđenje je traumatično i bolno, i pola dana sam umoran i manjkavo raspoložen.

e sad, kako reći kučićima da se ne razlaju baš kad sam ja u ranojutarnjoj REM fazi, ili da neka noćna ptica koja se vraća iz izlaska u 5 ujutru ne tresne vratima auta iz sve snage, ne mo gu ćeeeee.

i tak.

udruženo sa REM buđenjem i jučerašnjim šlogom, danas mi uopšte nije bio dan za aerobik.

onaj prvi sat vožnje mi nije bio traumatičan, trčanje mi je išlo lepo, povratak je bio poluTraumatičan zbog vetra a meni je bila vlažna glava i kapa očigledno nije puno pomogla na vetrovitih +5, pa sam osećao "nešto" u glavi i sinoć i celog dana danas.

plus taj nenormalan osećaj u očima kao da uopšte nisam spavao.

plus neka obamrlost.

u teoriji sam znao da mogu da odem da se saplićem pola sata i uknjižim pet kilometara ali to mi je od početka do kraja dana bila totalno odbojna ideja pa sam odlučio da uzmem dan odmora.

nekima je to normalna stvar, pa zašto povremeno ne bi bila i meni, ne moram svaki dan odmora da shvatim kao lični poraz i atak na ideale.

zbog toga sam ostao na onih 88km ali je u međuvremenu prošao i d.d.d. (DEVETI DAN decembra) i sad mi je prosek spao ispod deset dnevno.

buuuuaaahhhuuuu.
fali onaj emotikon kojem iz očiju prskaju dve nijagare suza.

sutra ću naravno preći preko stotke pa će sve doći na svoje a možda i trčanje bude malo živahnije zbog ovog prinudnog odmora.
napolju pljušti, dan je bio možda i najlepši u decembru do sada sa čitavih 10.7 u plusu i dosta oblaka ali sa mlakim gnjilim južnim vetrom, možda jedan od najlepših mogućih scenarija za decembarsko trčanje.

ali dobro, bilo je dosta drugog posla i svašta sam završio po kući, šta da se radi.