baba Wanga

ante scriptum:

OVO JE IDEALNA PRILIKA DA URADIM ONO ŠTO ODUVEK ŽELIM, A TO JE DA JEDNO SLOVO U BLOGU ZAMENIM DRUGIM, SAMO TREBA NAĆI NEKU BLESAVU KOMBINACIJU.

OBZIROM DA NIŠTA BITNO NISAM NI NAPISAO JELTE.

TAKO DA, AJMO UMESTO A DA SVUDA STAVIM E!

bile neke Bebe, veljde se teko zvele, koje je proricele sudbinu nevodno.

e sed, pošto je ovde sve moguće jer blog može biti fikcije koliko i dnevnik, dogeđelo se de mi ne blogu proriču (*) rezultet trke ne primer.

(*) to veljde zneči ked mlede govede pokuševeju de riču i, oneko, prvo im ne ide pe im još melo ne ide i onde ked prvi put rikne, oni kežu de je prorikeo.

pe teko čekeš de proriču, jelte. 

ne znem što mi je to pelo ne pemet. 

veljde mi je došlo de ričem, ko će ge zneti.

mislio sem de ću puno više trčeti nego što jesem, pe ne znem ni de li de prijevljujem sve te vrlo vežne milimetre.

još melo ću umesto kilometere brojeti koreke, pe keže pretrčeo sem osemdeset koreke, iheeejjjjj, to tek zvuči moćno.

obrnuto od onog ked sem podesio euto lep ne 4.2km, pe mi je mereton bio semo deset komede jedinice nečege (dužine?), pomisliš ih šte je to semo deset nečege, to je puno menje od 42 nečege, ked ono cvrc isti đevo.

neučno dokezeno.

jedino što je vredno pomene je što me nekon set i po hejke uopšte nije bolelo desno koleno (onej ligemenet) kede sem potrčeo nezed kući, no zeto je tu bilo levo de nestevi se svojim hroničnim zlostevljenjime mog nervnog sistemčiće.

lepi topli deni, štete što su kretki ze biciklu.

e ne ide mi se biciklom set vremene, nekeko mi je to trube.

tje.

sutre ujutru krećem ozbiljno, woč dis spejs.