izgleda da sam ozdravio ili barem napola ili sam barem mica-zdrav tojest tri frtalja obnovljen, no neću ništa da pričam unapr...
upsssss!
već sam rekao!
nadam se da zle sile ne prisluškuju.
ionako imam jedan morbidan plan.
poznavajući mene, that is.
plan je bio da ću danas, bez obzira da li ću se osećati obnovljen i oživljen, još jedan dan viška odmarati.
to već pali neke lampice glede toga da li mi je u glavi sve okej ili je neki virus popio i ono malo personalitija što mi je preostalo nakon što sam sebe proglasio bivšim biciklistom bivšim maratoncem i planinarom u penziji.
čekam da mi se neka muzika iskopira u telefon jer ako stalno puštam opskurne radio stanice potrošiću previše interneta pa mi na kraju meseca neće ni za mapse preostati.
i onda bih da na poslu radije preslušavam neku po hdd-jima natrpanu i zaboravljenu arhivu, da vidim o čemu se radi.
pisalo je about 16 minutes remaining a treba da skoknemo do Lidla pred posao, pa je pisalo 6.5 hours remaining, evo sad se vidim prekopiralo 3/4 (opet mica, muzička, empetri mica) i piše about 27 minutes remaining, nešto kao onom brazilcu na NYCM što je tiltovalo u glavi da li ima još deset ili pedeset kilometara do cilja.
evo odjednom 10 minutes, odoh da se presvučem.
i dok sam to napisao, evo tri minuta, kakav finiš!
2 minutes 15 seconds.
brazilac je u nesvesti i putuje kroz tunel brzinom svetlosti, čitav empetri život mu se premotava na fast forward.
Nema komentara:
Objavi komentar