e sad pošto sam seoski selebriti pa me u prodavnici poznaju, danas smo se po kiši prošetali da naručim direktno kod njih, umesto da popunjavam onlajn.
taman se malo ispričamo sa prodavačicama, izdelim autograme i reklamni materijal.
i kaže žena, ček da proverim, nekad to samo piše da imaju na stanju a ustvari nemaju.
dobar dan KOLEGE, reče žena i upitaše imaju li asics broj 45 taj model koji sam našao na popustu 45%.
nakon nekog vremena dok smo razgledali čega još ima u radnji, zvoni telefon, i iz te prodavnice kod koje se vodi poslednji par na stanju, javljaju da imaju 44.5 i 46.5, ali ne i moj 45.
ništa, zahvalim se i odemo dalje u Lidl.
tamo smo uzeli onaj panettone od kilogram ali to nije deo ove priče.
nakon pola dana slinavljenja i kijanja tojest kihanja i odustajanja od pokušaja trčanja jer sam i jučerašnje truptanje jedva preživeo, sedam uveče za kompjuer i setim se toga pa opet otvorim tu stranicu.
i uradim šta, NARUČIM PATIKE.
ako su na stanju broj 45, šta mogu da izgubim.
evo dobio sam potvrdni mejl da je porudžbina primljena pa baš da vidim kako će dalje ići.
šteta što nismo amerika pa ako nemaju taj primerak ipak, da ih tužim i dobijem milion dolara obeštećenje za pretrpljene duševne patnje i razočaranja.
ili razočarenja, ipak ne, nešto sam se zbunio izgleda.
čitam da je Stane otišao u istambul, blago njemu.
mada kad sam pročitao koliko puta će ih vozati na start sa cilja kroz tunel kroz metro brodom busom avionom, iskreno pomalo mi se i smučilo.
dan odmora sam iskoristio da prebacim neki ssd disk u laptop a izvadim hdd triput veći pa sam njega ubacio u kompjuter na mesto onog starog hdd-a koji je zvrčao, a taj stari hdd sam ubacio u taj neki dock koji sam sinoć podigao iz prodavnice, pa ću narednih dana videti šta iz njega može da se spasi od muzike.
još sam isprebacivao slike sa jednog na drugi i treći disk, i to je valjda sve.
fali mi nekoliko godina u arhivi, moram i to naći ili skinuti sa gugl fotosa pa sačuvati.
i tako, kiša pa kišica.
Nema komentara:
Objavi komentar