kad rikneš kažeš da si rikavela,
pa tako za straćen dan možeš da kažeš straćatela.
što se tiče aerobika, that is.
no ima tu drugih aspekata da ne kažem uglova gledanja.
recimo pogled na drvo.
drukčije izgleda iz dvorišta, a drukčije s parkinga.
i zaključimo mi da dve ogromne grane više smetaju nego što ičemu koriste.
a opasno su se nadvile nad parking.
i ako se nešto slomi i prepolovi komšijski auto, biće belaja.
dok smo otišli po alat i svu opremu, neko se parkirao upravo na to mesto.
kad nobelovci nismo izneli merdevine i raskrečili ih kao znak upozorenja.
e onda smo u dvorištu nešto sređivali i začeprkam odmah na površini zemlje da proverim u kakvom je stanju jelka koja se, naizgled, pomalo klati, i imam šta i da vidim.
ispod kore koja je odmah otpala, sve trulo.
prolaze prsti kao kroz sir.
eventualno kajmak.
tu promenimo plan da ćemo umesto onih dudova sa parkinga, skratiti jednu od dve jelke u dvorištu.
i to je potrajalo par sati sa sve čišćenjem.
i taman kad smo sve sredili i završili, brum brum neko je seo u onaj auto i otišao.
a šta ćeš, nema odmora.
odmah izašli na parking i tras tras odsekli te dve grane koje su tras tras tresnule dole na beton.
pa je trebalo i to naseći na razumne komade i odneti pored kontejnera.
za slučaj da neko od penzionera iz stare zgrade ima nameru da to prenese u podrum i upotrebi za grejanje.
i nakon toga tojest nakon 4 sata rada, nije baš da mi se trčalo.
malo hajka sa povremenim potrčkavanjima tek koliko da brže stignem od tačke A do tačke "A plus dvesta metara", i to je to.
sutra je novi dan.
prognoza se naravno promenila za 180° i predivan je i sunčan vikend, srećno svima na Stareku a ja ću da sedim kod kuće i da se durim.
Nema komentara:
Objavi komentar