ali ne, ne radi se o tome.
još uvek osećam nešto ispod kolena što silazi skroz do skočnog zgloba, neku nelagodu, i sad koliko se treba obazirati a koliko ne, ko bi ga znao.
promena vremena očito utiče na sve to, bez obzira bio klinac ili starac, baš pre neki dan nam je bila poznanica kojoj je na izlasku s parkinga auto prešao preko noge, neka vozačkinja je nije primetila i krenula silovito u rikverc.
i kaže devojka, boli je noga, taj hematom, reaguje na promenu vremena.
pa ako može nju može i mene jel?
druga stvar, nisam bio naročito odmoran, skočan, agilan, nego više onako tromkast.
kafa začudo nije pomogla, izgleda da i ona ima svoje bubice kada joj se radi a kad joj se zabušava.
trt.
i tako, otrčao sam do pod najstrmije brdo, pa se popeo uzbrdo polako presvlačeći se, pa po brdu pokušavao da se otarasim neke ovce koja je napustila stado i zapucala sa mnom u život, iliti u hajk, pa sam onda strčao u sledeću najveću rupu šokiran saznanjem da je asfalt nestao i da ga je zamenio debeli sloj tucanika.
pa opet malo peške kroz prirodu gore-dole gde je bilo dosta klizavo jer sam krenuo u street patikama a vode i blata svuda izvan asfalta.
no polako.
ipak je zdravije u prirodi nego na magistrali.
i na kraju opet strčao nazad u grad gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) i tako kompletirao trojac, tricu trčanja, za ukupnih (kažu aplikacije) nekih 11km trčkaranja i možda 4-5km hajka, nisam baš preprecizno sabirao.
overprecizno, na serbglishu.
ili uberprecizno na serbdojču, nemam pri ruci ono u sa dve tačkice a mrzi me da ga tražim i kopiram.
i tak.
prođe godina u leru, kao da je nije ni bilo.
Nema komentara:
Objavi komentar