u ćošak tave

sećam se onog programa koji su baba i majka gledale dok sam bio BAŠ mali, kad je onaj karapandža kuhao i govorio da ćemo nešto staviti u ćošak tave, a onda su se sprdali s tim kako je tava (tiganj) okrugla i nema ćošak, mada znamo šta je čovek hteo da kaže.

prvo sam hteo da stavim naslov (kao da je to bitno?) "od svega po malo" pa sam pomislio da sve to može stati u ćošak nečega i tako sam promenio naslov koji sada ništa ne znači niti IŠČIM ima veze.

kao ono kad te pitaju Š'ČIM ćeš palačinke, a ti kažeš ŽD'ŽEMOM.

za svu nepismenost danas je kriv vuk karadžić koji je dao famozno uputstvo "piši kao što govoriš" i štaće insan dvajestog veka stom informacijom...

(onaj emoji koji rola ajze (roll eyes))

i sad se setim da belograđani trolejbus zovu trola, haha koga to ona trola?

elem nakon jutarnjeg trčkaranja brzinom kao da sam pokušavao kilometar na jednoj nozi, pa kilometar na drugoj, pa po dvesta metara na trećoj i četvrtoj, mislio sam da su mi noge neupotrebljive za išta osim za odizanje na taburetić.

no nakon nešto malo posla tek da se zaradi za užinu, i po dve palačinke iz lidla, otišli smo biciklama na sasvim pristojnu vožnju od dva sata i tako mi se iznenada opet otvorio apetit za biciklu.

apetit za dvotočkaše je ujedno veliki radni apetit jer oni zahtevaju puno više održavanja od opreme za trčanje, i tako sam se setio (avaj!) koliki me posao čeka pred zimu, da se nekoliko (?) bicikli dovede u pristojno stanje za prezimljavanje.

pa polako.

dan po dan, može se otići na vožnju, jednom biciklom, pa drugom, pa trećom, ujedno kao na test da li je sve u redu, a pre toga očistiti podmazati i promeniti šta treba od delova što je ustvari onaj PRAVI posao, a ne vozikanje.

i eto plana, ad koh.

nisam odavno jeo koh, a i ne jede mi se.

tri loša ubiše kicoša.