prvo ide žensko pa muško, takav je bonton, dokle više romeo i julija, antonije i kleopatra, tito i jovanka.
došao sam ovde da se pohvalim.
nisam samo ja došao, nego je došao i dan da se pohvalim, i tako sad nas dvojica gledamo koji će prvi pa počne priču.
krenuo sam na trčanje nešto ranije da bih stigao da pretrčim više.
to je ukratko sâm početak dana.
počela je mala kišica, to je ionako bilo najavljeno, jedan dan sa dosta oblaka pa još 4 pretežno sunčana do kraja godine.
sve se urotilo protiv mene, da ne nađem izgovor za netrčanje.
imao sam u planu jedan krug, no taj sam kontra smerom trčao pre neki dan, i u naletu inspiracije sam jako naglo skrenuo na jako lep put kojim jako retko trčim.
imao sam sat i po fore, rekoh valjda mi je 16km nešto što bih mogao da natrpam unatoč što sam u prva 4km imao samo uspon i veoma jadan prosek.
nakon još par km mi se učinilo da bih umesto tamo-pa-vamo mogao da zavrnem na neki kružić, kuda sam pak prošao par puta biciklom ali se ne sećam tačno koliko je dugačka pračica.
kružić je ustvari trokut, recimo.
i kad sam se nakon kilometra šumskim putem spustio u neku rupu tojest potok, imao sam već blizu 10km i skontao da neću stići na posao ako će mi i povratak biti jednako dugačak.
nekako napamet sam (bez telefona tj mapsa) u glavi crtao putanje jer ništa nije pod pravim uglom i svaka greška može da te košta još kilometra dodatnog špica.
na kraju sam posle 17km uleteo u kuću sa istočne strane a bicikla odakle sam krenuo na trčanje mi je ostala kod Lidla kilometar zapadno.
e obzirom da sam nešto ubrzao pred kraj, imao sam i tih desetak minuta vremena da otrčim do bicikle što je bio 18. kilometar.
i popodne sam sa kratkog hajka tojest rikaveri brdske šetnje dotrčao zadnji kilometar do kuće tako da sam natrpao čitavih 19km!
ne za pam će no!
ne za pam će no!
ZAŠTO MI NIKO NIJE REKAO DA SAM SE PRERAČUNAO?
90 podeljeno na 5 je 18 a ne 16, dakle umesto 16 17 16 17 16 (82)
sam trebao da napišem 18 19 18 19 18 (92) što je MNOOOOGO sablasnije.
jao!
Nema komentara:
Objavi komentar