elem nadoknađivanje propuštenog mi je često veći izazov od regularnog otaljavanja posla, jednako kao i unapredno odrađivanje ne bi li se stvorila zaliha.
recimo na celom spratu od 40 prozora očistim 38 i za sutra mi ostanu samo dva, gde ćeš lepše podele dva radna dana.
a sada je situacija takva da sam u dva dana baš dosta prepešačio ili prehajkovao, a nisam ništa trčao jer me je zbunio onaj nenormalan umor nakon jutarnjih 7km pa rekoh da malo sačekam da vidim da mi nedajbože nešto možda NE FALI.
na kraju se ispostavilo da će samo kilometara da mi fali.
jedino mi je važno bilo (da postanem levo krilo, malo morgen) da stignem na utakmicu i taman sam i stigao.
pa sam prvo mislio da će da bude zanimljiva, pa sam se predomislio rekavši da će da bude dosadna, pa sam zaključio da će ipak biti zanimljiva, i na kraju sam zaključio da su dve epizode Hausa bile ništa manje uzbudljive od dva produžetka.
penali su ionako đavolja rabota, to nije fudbal.
ukratko, sutra ujutru ću do nove godine imati tačno 13 dana, buuuu, i faliće mi istih 146km kao i juče što znači da sam već negde malo iznad 11km po danu, nezavidna situacija.
idemoooooooooo!!!
Nema komentara:
Objavi komentar