meni je treća sreća ispao treći dan vraćanja u život i to ne bilo kakav treći nego treći uzastopni.
kao kad te pitaju jel ti ovo treće dete, a ti kažeš TREĆI, UZASTOPNI.
dakle ne kao onaj komšija koji je dobio tri sina iz osamnaest pokušaja pa usput ima i 15 kolateralnih ćerki, nego het trik sinova bez prečki stativa i ponovljenih penala.
juče nisam pošteno ni očekivao neka velika dela jer sam nekako bio bezvoljan, valjda zbog silnog smoga.
a i uzeo sam posle posla da onim peračem pod pritiskom operem dvorište jer se opet nakupio sloj neke prljavštine i buđe po hrapavom betonu, i onda sam tačno lepo jasno očigledno prefektno sarvšneno shvatio da bi mi bilo IDAELNO da kao i juče otrčim uveče kada padne mrak jer se ježim od gužve u gradu tojest špica.
no iz nekog razloga odoh pre mraka i upadoh u najveću gužvu koja se odvijala u najgorem smogu što je garantovalo najgori provod no nekako sam stoički prošao kroz tu nezahvalnu situaciju i pretrčao čitavih osam kilometara, na jutarnjih šest.
pred kraj je krenula kišica koja se nešto kasnije pretvorila u onu pravu TEŠKU KIŠU koja je tutnjala i tresla do pola noći, fuj.
jutros je očekivano sve bilo u magli ali četvrtkom se ide u Lidl pa nije bilo dileme šta raditi.
biciklom do tamo kilometar i po, pa na trčanje, pa u blic kupovinu, pa biciklom nazad kući.
trčanje sam mislio da će biti uobičajeno po ravnjikavom sim-tam ali je negde pred okret počelo da se nazire sunce iznad magle pa smo odlučili da napravimo krug po brdu.
obzirom da je Lola bila na nekoj bezveznoj bicikli morali smo da izguramo uz jedan strm uspon a ni ja nisam hteo tuda da trčim da se ne bih previše oznojio nego sam taman peške s njom izašao kao pravi gospodin.
pa odozgo lagano po vrhu brda, možda i najlepši deo kruga.
sada pak posle tih 11km ne znam koliko će mi se trčati popodne jer i ovo sasvim podmiruje Plan do kraja godine, već sam na 1868 pa mi u narednih 16 dana fali samo 154km do 2022.
a tek sutra u podne je polovina decembra, 15.5 dana, tek da se zna.
Nema komentara:
Objavi komentar