dan kao svaki drugi

naizgled* nema ništa tužnije od naslova "dan kao i svaki drugi"

sve nekako mislim da život zapamtiš i svedeš na one dane koji su po nečemu bili posebni, JEL SE SEĆAŠ ONDA KAD SMO ZALUTALI U MAGLI I OD GRTALICE MISLILI DA NAS JURI MEDVED, i sada tu imam dve dileme

*naizgled sam napisao zato što možda postoji neko kome je svaki dan "za pamćenje", tipa štajaznam neki ratni hirurg, njemu je svaki dan sličan a opet ko zna na šta sve naiđe danas a na šta sutra i garant nema dva ista dana u životu ili barem karijeri

pa opet mu život nije ništa posebno, takav je i život psa čuvara, svakog dana prođe neko drugi a opet mu je svaki dan isti unatoč tim malim razlikama

tako i onome koji svakih deset dana vodi planinare na everest verovatno život teče u istom raspoloženju kao i skupljaču smeća i lišća po parkovima, rinse, repeat

dakle da bi ti neki dani bili posebni, potrebno je da ti je ostatak života dosadan

eto izveo sam jednačinu

lezi vude ili trči nude, sve je do amplitude

i pečene gude

to se uvek zapamti, dok ti među zubima krcka reš kožica ispečenog organskog praseta

dan je počeo solidno sa nekim polukrugom po predgrađu sa ciljanim završetkom u prodavnici elektro alata

zato što celu noć nismo imali struje, bio je neki kvar na kablu

kabelu

kabal kabel kabao

i obzirom da je kuća puna litijuma tojest onih baterija za aku uređaje, rekoh onda mi izađe povoljno da uzmem samo par reflektora koji rade na te iste baterije

ajme kad sam to upalio da probam

izbi oči

toliko paučine u jednom danu nisam video ni u filmovima

i nakon trčanja (simboličnih 7km) sa aku reflektorom u jednoj i aku usisivačem u drugoj ruci prošao plafone svih 200 kvadrata 

pevajući onaj hit "za sreću dosta je trideset kvadrata"

skupljajući paučine ubio sam i jedno 200 paukova, nadam se da nisu novčane kao kad ubiješ buba maru

popodne još jedan izletić hajkić džogić po kišici, ništa vredno pomena