majmunijada

to je bilo u Samoboru pre desetak godina u ono vreme kada se intenzivno letelo s trke na trku, i jedne večeri nam je striček Golubić rekao da je u gradu gužva, održava se nekakva "majmunijada". 

... da bismo sutradan shvatili da je to neki cirkuski event gde na nekoliko punktova zabavljači animiraju decu i odrasle. 

klovnovi, žongleri, maskenbal, lutkarsko pozorište, a bio je i onaj bicikl visok dva metra na jednom točku pa kreneš sa nekakve skele/bine i onda pomoz bog pokušavaš stići od bandere do bandere da se malo prihvatiš dok iza tebe trči momak čija je sprava i pazi da ne tresneš na beton.

i naravno kako bi striček nazvao nešto sa toliko kerefeka na istom mestu, nego majmunijada.

još da sam malo plivao pa savršen dan.

jer sam stigao sa bicikle i simboličnih sat i po vrćkanja po samo negde vlažnom asfaltu i po neverovatnih plus 14, mašala.

pa zbog toga nisam stigao da "dopunim" trčanje i eto me dan za danom u sve većem zaostatku.

što OZBILJNIJE krenem da nadoknađujem, to se uvalim u veći sos.

ujutru sam opet nešto naokolo prema Lidlu pa napraivo krug po kvartu dok Lola uzme limun na akciji pa nazad kući na taj malo raniji početak posla.

ČAK sam stigao i da se istuširam mada sam nekako zamišljao da bi to na neku foru moglo da se zaobiđe jer se nisam nešto naročito oznojio, no nećeš ti vraga.

dotrčavam na kapiju i kažem SAMO DA MI OPET NE ISPADNE SEDAM KOMA NULA JEDAN i pogledam na sat a na njemu piše 7.03 km i eto dokaza da molitve pomažu.

sada pak imam još samo 8 dana do nove godine i fali mi 107km što inače ne bi bio nikakav problem dok sam mogao da trčim 20-ak dnevno a po potrebi i više, a sada nekako nećkavo gledam u te brojke i pitam se pitam.

za kraj jedna slika koja predstavlja moju poteru za nestalom formom: