enterprises

došla mi je u vikipedije mejlu* misao gospodina gistava flobera (Густафа Флауберта) da "nema većeg poniženja od onog kada vidimo da je neki idiot uspeo u poduhvatu u kojem smo mi podbacili", i moram vam reći rođaci moji da je čovek donekle i u pravu.

naime ne mislim da je to doslovno PONIŽENJE ali zna biti neprijatno.

no matter o kojoj se vrsti poduhvata ili izazova radilo.

znaš ono kad vidiš čoveka glupog kao tocilo koji trči maraton 2h20 pa brate mili zašto mi pametni nemamo načina da idemo 2h19 onda, ali eto ne može, možeš trenirati i dopingovati se duplim kafama i brufenima i ćorak, ni prići majstoru.

nego hteo sam da najavim da od sutra krećem ozbiljno.

tražio sam datum koji ću celog života pamtiti i setio sam se 13. decembra iz Đonijeve pesme, rešio sam kao feniks da se dignem i vinem u visine i eto taman prilike da to bude taj Prolećni Praznik, evo vidite da umem da udarim i veliko slovo.

ali neću na početku rečenice, da bih delovao ležerniji, bezbrižniji.

zbog imidža.

a i uštediš puno vremena kada ne pritiskaš SHIFT jelte.

*vikipedije mejlu poput recimo videh nešto na antića bicikli ili ostao je kod lučića ograde ili ne znam kako se zove ta pesničko dijalektička figura

i sada šta, 13. je daleko kada doneseš tako veliku odluku pa sam rešio da 12. 12. napravim uvod u podizanje feniksa iliti nekakvu predpremijeru, te ću sutra dakle krenuti sa uskrsnućem.

ozbiljno.

idem da proverim da li sam poslednji na strava čelindžu ili bože zdravlja predzadnji.