matematički razbrojanom da je
svaki stih jak slogova jedanaest
to je u stvari pesma u penalu
nego budim se jutros i palim excel i vidim da imam 11 dana do kraja godine a da mi fali 121km do željenog cilja i skontam da mi ustvari fali 11x11 kilometara i to me baš zabavilo.
ako bih danas pretrčao polumaraton ostalo bi mi 100km za zadnjih 10 dana, to bi baš bilo kul mada nešto nisam siguran da postoji zainteresovanost među nogama za takvu veliku gestu, da te vole a da ti se dive, šta bi dao.
omašio sam blogovanje za jedan dan a omašio sam i trčanje no dan nije prošao bez activitija jer smo krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.
kako to sad, reći će učiteljica, šta je to smelo biti protuprirodno, e pa eto.
uprtili smo tzv povratnu testeru iliti sabljarku iliti lisičiji rep, kako već u kojem dijalektu, par onih reznih listova, i sve od baterija što smo imali u kući, i krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.
to sam već rekao ah.
malo sam ja sekao pa malo Lola no njoj je žao preseći granu koja je pala nasred planinarske staze jer je ona dupli rak u horoskopu i kako sad da ubijamo grane.
i ove što su samo pedalj od zemlje, mogu da se prekorače, kaže.
pa jes kažem ja ali ne može da se trči, moglo bi samo da se baulja stazom.
i tako smo bogme prokrčili dosta, posebno deo kod pruge koji su radnici ostavili u neredu jer su sekli veliko drveće da ne bi palo na prugu kad ga optereti mokar sneg, ali su ga zato ostavili na stazi, e tu je već bilo više posla.
uz to se nakitilo i desetak kilometara pešačenja, kud ćeš više.
ali zato statistika pati, kilometri trčanja stoje u mestu.
Nema komentara:
Objavi komentar