dobro, ako im se ne trči onda šetaju
odu na hajka, kukavna im majka
bome sam se našetao danas
ujutru kao neću da se znojim da ne bih morao da se tuširam pre posla
pošto je tuširanje štetno u preteranim količinama
kao i trčanje
kao i žderanje
i sve ostalo, neki kažu da se čak i u seksu može preterati
nakon tih sat vremena po gradu onako u mantilu i sa šeširom kao pravi gospodin Glembaj, popodne neko moroganje po kiši po brdima (kroz maglu) pa opet uz reku i močvaru
tako da trčanja nisam ni upisao nešto naročito
e sad odavde negde kreće selfhandicapping period
(valjda sam dobro napisao)
iz dana u dan srozavam rezultat čelindža sve niže da bi mi zadatak postepeno postajao sve teži i samim tim izazov sve veći
dakle ako mi je falilo "samo" 200 kilometara, ili tu negde, do cilja koji sam zacrtao, slede otprilike ovakvi koraci:
- odugovlačim i traljavo trčkaram po 3-4km dnevno da bi zaostatak postajao sve veći
kad kažem Zaostatak, mislim na onaj u odnosu na najlakši prosečni dovršetak akcije
tipa treba mi 200km, trčim 7km dnevno i nemam briga
- e tu nastaje taj manjak, jer ako malo trčim malo ne trčim, dođem u situaciju da mi sredinom meseca fali 150km i to je odjednom 10 dnevno
- pa još malo rastežem otezanje pa mi u zadnjih sedam dana fali 105km i to je 15 dnevno
- onda počnem da planiram dva maratona u zadnja dva dana za epohalan finiš godine ali umesto tih 84km otrčim 4 i završim sa manjkom od 80km i trijufalno izjavim da je izazov ionako bio glup i besmislen
- win-win!
Nema komentara:
Objavi komentar