dan je bio takav kakav je bio, a kakav je bio? nikakav.
bljato i kiša, voda i voda, dve vode kao krov kad prelomiš pa kažeš da se sliva "na dve vode".
jednom nam se neki majstor hvalio kako je napravio krov na 44 vode, e to je baš nešto čime se treba hvaliti, posebno kod mene koji volim sveden dizajn i jednostavne linije.
da me maneš sa 44 golubarnika i kućica za ptice koje vise iznad svakog metra prelomljenog oluka.
i tako sam krenuo opet u humanitarnu misiju sa par sitnog alata u rancu i zaputio se iz smoga ka planinarskoj stazi.
mislim da je ovo bio rekordni dan što se smoga tiče, doslovno dve ulice dalje nisi mogao da vidiš zgrade koliko je sve bilo tamno sivo.
u žas.
i onda sam tamo našao svog druga budaka odosno kolegu krampa pa smo se družili nekih par sati, da ne kažem baš da smo se držali za ruke.
ukopali smo jednu serpentinu koja se odronila i bogme čitav metar smo usekli u brdo i napravili nov lep ravan prolaz.
na oba đona po dve kile blata, baš je to bilo onako herojski, jer sam morao i da utabam tu zemlju koju smo iskopali, i da preko nje dovučemo lišća pa da natabamo i njega, jer bi se u protivnom neki namernik baš onako svinjski usvinjio.
prođe dan a godina nikako, da saberem u kolikom sam je manjku završio.
trebao bih od ponedeljka na neku dijetu možda.
tako se valjda kaže kada nemaš nameru da nešto uradiš, onda zacrtaš da će biti od ponedeljka, jer u protivnom bi to što želiš započeo pre nego što si uopšte pomenuo ponedeljak.
jer ko ti brani, jelda?
Nema komentara:
Objavi komentar