predpremijerno oživljavanje je počelo sasvim solidno, biciklom do Lidla pa na trčanje 4+4km out and back pa malo predbožićne kupovine i biciklom nazad kući.
predbožićna kupovina je mogla proći tako da me neko prijavi da nosim eksploziv sakriven negde u gaćama (pun intended) jer sam pola sata šetao između polica preznojavajući se u dukserici i brišići čelo kačketom dok su okolo tete nosile bunde i krznene jakne.
pa sam mogao izgledati kao terorista jelte.
na samoj kasi poklon bon u vidu ostavljene korpe pune artikala i pored nje na polici uz prozor otvoren novčanik pun para, no umesto da se ad hoc obogatimo pitali smo kasirku zna li ko je to zaboravio pa se ispostavilo da su se dve babe prepoznale u redu i jedna se vratila da ćaska ostaviviši penziju "na izvolte".
dobro verovatno je ionako sve pokriveno kamerama, no svakako je babi lakše da uzme sve svoje sebi nazad umesto da ide u policiju i čeka dok pronađu srećnog nalazača.
elem posle tih 8km i nešto posla na Poslu, otišao sam na kratak dodatak uz reku i na jednom mestu pogledao uz strmo brdo te otvorio mapse.
hm, kontam koje su to livade gde bih trebao da stignem, no šuma je prestrma, sneg i lišće klizavo, moje patike baš i nemaju neke šare, a ispod mene je reka tako da nije baš privlačno otklizati se guzicom u gravitaciju.
no nekako izađoh.
sve u svemu sa strčavanjem nazad u grad cirka desetak kilometara i sada mi godišnji cilj opet deluje dostižan.
Nema komentara:
Objavi komentar