mnogo mi se dopao završetak ovog teksta na temu komercijalizacije uspona na K2, i mogućnosti da se tolike mase željne pozornosti gore zaista i popnu.
"kao i svake godine, planina će mnoge odbiti i vratiti nazad u podnožje, ali nadajmo se da usput neće oduzeti i previše života..."
https://adventureblog.net/2020/12/winter-expeditions-have-turned-k2-into-a-circus.html
"kao i svake godine, planina će mnoge odbiti i vratiti nazad u podnožje, ali nadajmo se da usput neće oduzeti i previše života..."
https://adventureblog.net/2020/12/winter-expeditions-have-turned-k2-into-a-circus.html
što se tiče čelindža, u podne 26. decembra je stanje:
- 50-ti ima 736km (28.3/dan)
- 100-ti ima 656km (25.2/dan)
- 100-ti ima 656km (25.2/dan)
ja imam 638km (18km zaostatka)
dosta će da se iskristališe danas i sutra, i onda ću tačno imati predstavu šta treba da se uradi u 4 poslednja dana godine. trebalo bi da opet dođe do laganog povećanja prosečne kilometraže u svim kategorijama trkača jer ipak svako vikendom ima više slobodnog vremena a i energije. pa tako mislim da ako preko vikenda uspeš da se primakneš cilju za bilo koliko, onda će onaj ostatak zaostatka (?) da se puno lakše namiri u nekoliko preostalih radnih dana.
u međuvremenu sam negde ostavljao neke komentare koji su sadržavali "s jedne strane" i "a sa druge strane..." i sada sam pošao da napišem
A SA TREĆE STRANE...
i gledam šta je bilo na prve dve strane i nema ničeg.
uglavnom s te strane bez broja, najznačajniji faktor je taj da meni ovo nije PRAVI izazov, nego se od početka meseca igram mačke i miša i malo dajem izazovu fore pa ga onda jurim i tako već tri puta u krug.
jer mi tih 25km dnevno nije ništa nedostižno, naprotiv, trčkarati 10 ujutru i trčati 15 popodne je bukvalno "ništa", nešto malo preko toga tek počinje da bude "nešto" i sad odatle dalje, svaki maratonac ima tačku na kojoj se "lomi"...
pre tri zime sam se lomio tek negde oko 35-37km dnevno, naravno uglavnom iz dvaput, i sve mi se svodilo na matematiku koja doduše često promeni sopstveni smisao a evo i kako.
recimo ako bih sada pravio "plan", evo jutros sam pretrčao 16km i ako popodne odem 14km to mi je već 30, i onda ako u nedelju odem ujutru kraće tipa 10-ak km pa na pijacu pase najedem pite od jabuka pa odem na dužinu ili poluDužinu, to bi izašlo oko 10+25=35, i očigledno je da iz dana u dan grickam taj zaostatak koji imam za ovima koji drže 26 dnevno.
no tada pre tri godine se pokazalo da ovakvi "planovi" nemaju blage veze sa stanjem na terenu, jer mi se čas učini da sam trom i umoran pa 16 skratim na 12, ali zato sutra umesto 13+17 odem 23+19 i ispadne da sam nadoknadio više nego duplo.
matematika je jedno a organizam je puno hirovitiji i od dana do dana nemaš pojma šta može da mu dune i kako će se osećati sutra, kako ćeš se naspavati, kakav obrok koliko vremena pred trčanje može da deluje slično istom takvom obroku pre pet dana a koliko može da se desi da umesto skočan budeš kilav i kljoknut, i onda tražiš rešenje na nekoj trećoj strani, nije spavanje nije umor nije hrana pa šta je onda?
sve u svemu nije tako lako ni terati ovih istih (lupam) 10+16km svakog dana kao što neki teraju, jer svakog dana svaki trening deluje drukčije.
a da ne pominjem ovo što smo iz plus dvocifrenog upali u susnežicu vodurinu i hladnoću, bukvalno nebo i zemlja u odnosu na dosadašnju klimu.
Nema komentara:
Objavi komentar