ne znam zašto bih jutros bio izbuđeniji nego bilo kojeg drugog jutra no eto, čim vidim da sam ovako rano seo da napišem blog očigledno se nešto dešava. sipali mi kafu u doping.
što se tiče Čelindža, ovako stoje stvari:
50-plasirani je stigao do 769km,
100-ti je jutros na 685km,
a ja sam na 663km što je trenutno 22km iza top 100 jer sam jutros pretrčao samo 11km.
poziciju više ni ne gledam jer je sasvim svejedno da li si 115. ili 125., bitan je jedino zaostatak.
obzirom da je nedelja računam da ću se tek nakupiti kilometara, a možda i neću jer obično kada imamo najviše vremena odemo na neko pešačenje pa prođe puno sati a ja potrčim samo par puta po par minuta i na kraju iako piše "run" to ispadne pokratka aktivnost u miljama.
vidiš fora je sa tim miljama jer sve traje "kraće", polumaraton brojiš samo do 13 a ne do 21 kao kada su kilometri u pitanju, možda to u glavi prođe na neki način brže. tamo negde kada prilaziš zadnjoj trećini, mora da je lakši osećaj kad do cilja imaš još pet nečega, a ne osam?
no zato kada si umoran i kreneš na neko otaljavanje, prođe pola sata a ti si pretrčao tek TRI milje, to je tako depresivno, ~5 km deluje iole podnošljivo. tako da i tu postoji trade off kao i svugde drugde svukud drugud kojekud.
da završim sa temom "skupljanja kilometara", ipak je ovo sa čelindžima neki dodatak na motivaciju, koliko god bilo virtuelno. umesto da otrčiš 15km i posle toga sediš kod kuće i nešto grickaš i pustiš teve, ti otrčiš 11km da bi ostavio što više volje za drugo trčanje popodne, i da bi se što više pomerio u Izazovu.
a ustvari tako praviš bolju zimsku bazu.
s tim da mi je recimo i ovih do sada 600+km sasvim dovoljna baza i da bih evo od juče mogao da se odmorim koji dan i da zatim krenem sa kvalitetnijim treninzima od ovoga trup-trup ali eto, nekad je privlačno poigrati se još koji dan.
sva tri zadnja trčanja (po kiši, po bljuzgi, po mokrim ulicama) sam otrčao u onim Li-Ning patikama koje sam pre 7 godina kupio nakon cenera u Karlovcu kada su imali promociju. obzirom da su stigle na koju desetinu km pred raspad i da ih već neko vreme nosim samo po kiši*, juče i noćas sam ih ladno sušio NA radijatoru da bih što pre mogao opet da ih zlostavljam. u najgorem slučaju mogu samo da im ubrzam raspadanje što će biti pozitivna stvar jer je verovatno zdravije za stopala da ih više nemam, umesto što ih održavam na aparatima :-)
(*) u njima sam otrčao i nekoliko trka po lošem vremenu, poslednja je bio Reciklažni Maraton u NS 2018 koji sam po kiši i onom ledenom vetru završio kao drugi apsolutno, što znači da i one mogu da se sahrane u aleji velikana :-P
Nema komentara:
Objavi komentar