ponedjeljak, 7. prosinca 2020.

tell me why I don't like mondays (2)

 više kao izazov nego kao žalopojka, u smislu e baš neka mi neko kaže zašto bih morao da ne volim ponedeljke.
ponedeljke sam zavoleo nakon što sam shvatio da te u ponedeljak odlično drži adrenalin od trke koja je bila u nedelju, i tako sam baš često ponedeljkom mazao i jurišao dok mi se u glavi premotavaju sveža sećanja na trku i po pravilu bi me umor stizao tek u utorak.

ovaj put pak ponedeljak nije bio u znaku hormona puštenih s lanca, nego u znaku onog fenomena da si nekad jako raspoložen za trening iako bi po svakom pravilu trebao da malo odmoriš od istog (*), samo zato jer se radi o multi-sport treningu pa sam recimo nakon dva dana na bicikli izgleda bio skroz raspoložen za trčanje.

*čak mi je i sat neposredno nakon uključivanja prikazao dobronamernu preporuku da se odmorim u vidu 34 minuta kaskanja po 6'30''/km.
na putu sam da spravu dovedem u neki oblik depresije i sumnje u stručnu kvalifikaciju za taj oblik savetništva.

elem nakon doticanja dna života sa onim jučerašnjim srozavanjem na ~1500. mesto na Stravi jutros nisam stigao ni da pogledam koji sam jer me je čekalo da duvalicom sameljem pun kamion lišća ispred radnje, a nakon toga sam samo skinuo trenerku i nastavio na trčanje.


baš odavno nisam ovako vozio po brdima dva dana pa se nakon toga zaleteo na trčanje i nisam znao kakve noge da očekujem no nadao sam se da "neće biti loše". 
krenuo sam na 1000/1000 laganog/srednjeg tempa, a takve promene možeš uvek u hodu (igra reči heh) da podešavaš pa da lagano prebaciš u još laganije i tako dalje, uglavnom na tako proizvoljnom treningu ne možeš da pukneš, to je najbitnije.


nakon nekoliko km sam čak skinuo dugi dres i ostao u kratkom.
ukratko, krenulo je fino, završilo još finije, s tim da je vetar delovao puno hladniji prilikom povratka pa sam postavio Lolu da vozi biciklu ispred mene a ja sam kao Kipčoge trčao u zavetrini i komandovao koliko treba da ubrza odnosno uspori.
krenuo sam sa 1km lagano i završio sa 1km lagano, a između tih 11 laganih sam otrčao 10 bržih i sveukupno mi je izašao prosek ispod pet minuta/km, nemam razlog da budem nezadovoljan.
nakon dva dana sa nula km trčanjam, umesto u top 50 sam se vratio u top 1000 ali daj šta daš :-) 


APDEJT POLA DANA KASNIJE
mislio sam da ću se više pomeriti nakon drugog trčanja danas, no izgleda da sam džabe lomio noge i leđa preko sat vremena, dodatnih 13km me poguralo samo 200 i nešto mesta na gore.
zašto se tako brzo padne sa vrha merdevina a zašto se tako polako penje, oooohhh, zaštoooo


ubiću se, malopre sam bio 498. i nisam skrinovao i dok sam ovo napisao i pošao da dodam i sliku već sam 503., ubiću seeee...
ma neću se ubiti, boli me dupe, daj bože da do sutra ostanem u top 1000 :-P 

Nema komentara:

Objavi komentar