palačinke

 evo ovako je to bilo. ustanem doručkujem i rekoh sad ću što pre da odem na trčanje da bih posle imao što više vremena da se odmorim pred ono drugo popodnevno trčanje i blabla jel tako. i krenem biciklom da malo izađem iz grada no duvao neki leden vetar i ne izađem onoliko koliko sam planirao nego ni upola od toga. eeeee ali zato mi je do mesta dokle sam trebao da dotrčim ostalo skoro 10km brisanog prostora a ja sam planirao 7+7km.

i pravo da vam kažem, odlično sam planirao, jer sam taman za toliko otprilike imao snage. povratak je bio na mestima ukrućen na mestima bolan na mestima bezvoljan pa sam u par navrata zastao po pola minuta da se malo istegnem, pre nego što nastavim dalje. negde na 2km od bicikle su mi noge delovale toliko prazne i umorne da sam se uplašio da ću se saplesti i samo tako ljosnuti na asfalt. kao onaj pisac što je ljosnuo, Salio Antas Ljosa. 

i čudna mi čuda obukao nazad na leđa vetrovku i došetao dva kilometra do bicikle, kao oni što umru pred kraj maratona pa šetaju ilicama. jedino nisam zasprintao zadnjih sto metara za publiku jer me je čekala samo bicikla i nije imala nameru da aplaudira. 

nakon toga sam uradio šta, uradio sam sledeće. A ONDA JE URADIO OVO. uzeo sam onu flašu sa smesom za palačinke iz Lidla, dosuo prema uputstvu 400ml mleka, promućkao, ispržio prvu, pa nisam bio zadovoljan mirisom, onda sam uzeo jedno jaje i bućnuo da u flašu, opet promućkao, i nastavio sa spremanjem. bez obzira na jaje viška ispalo je tačno sedam komada baš kao što i piše na pakovanju. umutio sam i šlag, prineo i krem sa lešnikom i krem u dve boje i pekmez od šljiva i marmeladu od šipurka i najeo se kao svinja, no izgleda prekasno.

bilo bi puno bolje da sam to sve pojeo PRE trčanja, ovako mi verovatno hoće pomoći u oporavku tj dopuni glikogena za sutra no noge su mi još uvek koma pa nešto sumnjam da ću se silovati na još jedno trčanje. čak i 17km dnevno nije loše a da ne pominjem 21+13 prekjuče i 32 na nogama juče, kontam da je pametnije sutrašnji dan dočekati odmorniji od uobičajenog za ove poslednje. 

nikada nisam video ni ovakav bilans spavanja, obično bude par faza dubokog sna i par REM faza više manje lepo raspoređenih ali ovoliko naseckanih kao ruska salata vidim evo prvi put u životu.

što se tiče čelindža pomerio sam se od juče ujutru sa 1400 i nekog mesta negde na ~280. što je i za očekivati nakon pedeset dodatih kilometara za manje od 24h, evo sad sam škicnuo i piše mi 306. mesto sa 190km. neki toliko ne pretrče za mesec dana, ja sam imao i nedelje oko 300km ono kada sam bio najluđi i najnapaljeniji i trčao više od maratona dnevno, naravno uglavnom iz dva ili tri puta a dosta ređe u cugu. 

mogao bih malo da pišem i o tome, koliko ovakve nedelje sa puno kilometara donose sposobnost da se nakon odmora otrči zaista mnogo u jednom danu, voleo bih da mi se taj scenario ponovi još koji put, zaista nema uzbuđenja ravnog onom kada na treningu pretrčiš 50-ak km ili više.