To s jedne strane zvuči mnogo, a opet u odnosu na dosadašnjih 335km i nije nešto bogzna kako nemoguće. 402/16 je samo 25.1km dnevno, a do sada sam trčao 335/15 = 22.3km dnevno. Tu sad postoje dva putića od izvora, a evo i koja: prvi putić bi bilo mic po mic sve više posla na poslu jer ide nova godina, sve više akumuliranog zamora i sve manja mogućnost da se održi ovaj volumen treninga, a drugi od izvora putić bi bio da je 15 dana već dovoljno da se telo adaptira na povećani trening i da sada iz dana postane sve lakše trčati 25, 30, 35km dnevno, i onda ti se otvore skroz novi horizonti i novi brojevi. Ko je probao zna o čemu pričam, mada ne znam ima li uopšte takvih ekstremista među pratiocima ovog bloga. Nekako želim da verujem da ste ipak bar malo normalniji.
Ko bi čekao tri dana dok drugi ne čekaju i ne proveravaju ekran Garmina, ode konkurencija ka nebu a ja ostadoh pod zemljom. Doduše sa ovim virusom, možda je bolje ostati pod zemljom dok se ne stiša, inače ode ti na nebo brzim sa tarifom putničkog.
Kako god, dok sam ovo napisao već sam sve brojeve zaboravio pa više nemam pojma šta tačno treba da radim narednih 16 dana da bih se proslavio, samo znam da bih otprilike trebao da trčim najmanje dvaput više nego što mi se bude trčalo.
Imam još par oluka da očistim od lišća, a ove nedelje je najavljeno nešto malo sunca pa su to otprilike poslednji prigodni dani za akciju, ili sve ostade da truli do sledeće godine. Niti mi se stoji na merdevinama nakon jutarnjeg trčanja, a još manje bi mi se trčalo nakon par sati stajanja na merdevinama i šetanja po zaleđenom limu. Baš zanimljiv izbor.
Nema komentara:
Objavi komentar