Kao što sam i najavio juče sam (dok ste vi držali lenjire) obavio jedno od mnogih obližnjih istraživanja pa iako nije sve prošlo kako bi bilo idealno svejedno sam zadovoljan jer sam IPAK prošao kuda sam hteo. Mali hajd da kažem "problem" je što tu ustvari nema puta nego kroz nečije imanje prolaziš tako što otvoriš kapiju pa uđeš u voćnjak pa iznad voćnjaka ideš stotinak metara kroz kupine (e tu rekoh sad će me neko dvocevkom) pa odatle kroz drugu kapiju ulaziš ljudima direktno u dvorište negde otpozadi i dalje ti je otvorena kapija ka putu kojim oni dolaze kući.
Mislim to je više-manje uobičajena stvar po selima da se tako zagradi/odgradi pa sam bio spreman da pitam jel ne smeta što sam prošao ali nije bilo nikog a na moje iznenađenje čak nijednog psa nisam video, ili ga samo nisam probudio :-)
Tako sam shvatio da taj krak "izbija" na jedan malo glavniji puteljak kojim sam već prolazio, nekad davno biciklom a nedavno i protrčao, i dalje kroz to selo znam još DVA sledeća puta koji se takođe nekako spajaju u vidu svojevrsnog slova Y, i dalje od toga iz ogromnog lonca u kojem se selo krčka postoji još barem 5-6 puteva koji izlaze na obližnja brda pa polako, daće bog i sreća junačka da do kraja leta/jeseni/sezone ispletem celu mrežu od lonca do poklopca.
Jutros sam po ladovini peške omlatio nekih 12km takođe putevima u blizini a do starta/cilja trčanja sam prvo otišao biciklom pony (što je Milijana gony) neka 4km da mi trčanje ne bi ispalo predugačko za pred posao. Na poniki su mi noge delovale skroz ok, rekoh mogu i na Vršič, no kad sam krenuo da trčim izgledalo mi je da ću jedva spustiti brzinu ispod 7'/km. Srećom je do kraja prosek spao ispod 6min iako je gro trčanja bilo po kamenju koje ovde velikodišno zovu makadam. Nakon što obavim ostale manje zadatke po kući verovatno ću se otisnuti na još jednu sličnu avant-tour-ističku vožnju jer nakon trčanja sigurno neću praviti neke samoubilačke planove u istom danu.
Nema komentara:
Objavi komentar