petak, 14. kolovoza 2020.

untitled

 kad ne staviš naslov bloga onda blogger automatski prvih nekoliko reči prenese kao naslov pa to ne liči ni na šta, bolje je ovako da sâm staviš "bezimen" nego da te neki robot prca u zdrav (?) mozak. pride što zamišljam kako taj robot od krvi i mesa odnosno aluminijuma i kablova sedi u nekom podrumu u silikonskoj dolini i lično preuzima stvar u svoje ruke kad god ja zaboravim da stavim naslov. 

čitao sam lakićevićkin putopis i nekako mi je čudan, vidiš kao na dlanu kako mi koji volimo planetu i osećamo se delom nje, gledamo na sasvim drugi način i na šume i na betone, i na jezera i na napuštene fabrike, nasuprot tim nekim otuđenim ljudima iz stambenih blokova čija fascinacija svim i svačim ima korene upravo u toj nesrođenosti sa onim što ti oko ugleda. nama je sve ok, sve je na svom mestu, sve prihvatamo, ničeg se ne plašimo, a njima je sve čudno, sve ih fascinira, letovanje im je kao neki hadžiluk kroz koji ih vode nepoznate sile pa onda mora i nekim fenserskim rečnikom da se opiše da bi se dodatno od svega distanciralo. odnosno da je parafraziram, i meni je krindž svaki put kad bilo ko upotrebi tu reč.

između ostalih novosti, mada ovo pripada onom drugom životinjskom blogu, uspeo sam da nađem kod koga je završilo ono psetance koje je doživelo milion šerovanja i oko kojeg se prošle jeseni podigla cela zaštitarska mahala, staviću slike "pre i posle" pa eto, mislim da je nakon onog užasa u kojem se obrela uveliko zaslužila preokret i ovakvo drugo poluvreme života.


da stvar bude zanimljivija, dom je našla kod slikarke koja između ostalog radi i ručno oslikane majice bojama otpornim na pranje i prašak po motivima ili slikama koje joj naručilac pošalje, paaaa jeste da puno koštaju ali ako će lova da ode za ova čudovišta onda mi nije žao, a ionako 500.- (4€) od svake majice ide za pomoć životinjama pa eto.

što se tiče tzv treniranja nešto malo sam treniruckao ujutru i otrčao 10+km podosta neuobičajenim ulicama, plus nisam napravio nikakav krug nego sam otišao do/od sa okretom što mi je bila praksa jedino kada sam trčao polumaratone na treningu pa nameštao da mi u-turn bude na sredini. izašao mi je 5'10'' prosek no nisam bolje ni očekivao obzirom da sam zaređao da trčim ujutru a vozim popodne ili predveče pa su mi svakog jutra noge ko balvani, jeste šok prvih par kilometara ali se posle navikneš. baš je velika razlika kada negde kreneš odmoran no obzirom da nema trka ne verujem da ću praviti pauze od dan-dva samo da bih opet doživeo taj osećaj svežine.

popodnevna vožnja je prošla uneventful, mtb-om do jednog poludivljeg čupavog kerića u žbunju i nazad, šahovska rovovska borba da ga nahraniš a da ne pobegne a da vidi da si mu ostavio hranu pre nego što pobegne ili ako se vrati da pojede a da ne prospe i da ne primeti da i ti razmišljaš dva poteza unapred i tako u krug. sutra moram do njega otrčati najverovatnije, obzirom na šarenu prognozu.


Nema komentara:

Objavi komentar