citat one izreke "trice i kučine", nije to što mislite.
saša dodaje antiću na levom krilu, šut, i tricaaaaa!"
još jedan pogodak za antića i još jedna asistencija za sašu.
smeši nam se tripl dabl.
krenem opet ka istoku jer su tu neka niska predgrađa i išpartane uličice kao da si u šidu a ne u valjevu i malo levo malo desno hopa cupa nekako isprekakah baruštine no svakako kap po kap pokisnuh do kraja trčanja kao da sam upao u baru do guše a ne samo do đona.
sretnem pašenoga (dečko od curine sestre) nakon par ulica, pita me gde sam krenuo, rekoh nigde, pola sata pa dokle stignem, tek da se razbudim i razmrdam.
čim sam se obukao za trčanje znao sam da neću zaboga izlaziti iz kuće za 4-5km nego barem za obaveznih šest.
nekad sam se smejao murakamiju što trči po 10km a sad sam spao na dve trećine murakamija, ne znam samo da li je to donji deo do lakta ili gornji deo od kolena naviše.
na kraju je ispalo 7km, molim lepo.
juče beše 60:63, danas je evo 66:70km.
do kraja meseca još 20 dana, 20x6=120 a meni fali 116km.
u nekoj teoriji, mogao bih da odem na more deset dana, vozim biciklu po Majorki, vratim se kući skroz izlečenog kolena i u zadnjih deset dana pretrčim po 12km, bingo.
nažalost to je samo teorija.
mada bi bilo kul na Stravi, pod uvjetom da opet aktiviram app.
Nema komentara:
Objavi komentar