naravno da sam odmah slikao tu ploču narodnog heroja iz metkovića i poslao kolegi u hrvatsku, da bi me on jutros pozvao preko vibera i eto fino se ispričasmo
taman mi je natrčala prilika da se požalim kako sam srokao koleno, i da se ujedno pohvalim da sam i jutros natukao 7km što je na jučerašnjih
78:84 povećalo prednost gostujuće momčadi za još jedan poen pa smo tako stigli do rezultata od
84:91 koji garantuje prednost čak i nakon dana pauze
nekako sam sve scenarije za utakmicu (decembar) zamišljao osim ovog, a iznenadilo me i što mi je jutros koleno bilo nekako dosta bolje nego par zadnjih dana
možda je pomoglo što sam ga trljao ledom desetak minuta nakon doručka a pre trčanja, dobro ne baš pred samo trčanje naravno
no nisam hteo da se "nabrijem" pa da napadam osmi deveti deseti kilometar, rekoh ova sedmica je dosta, ionako sam imao zadatak da otrčim do groblja i proverim da li je sve u redu jer popodne moramo skoknuti zajedno pošto je godišnjica njenom tati, tako da sam na kraju završio skroz zadovoljan iako sam trčkarao maksimalno lagano ako se tako može formulisati
imam još 17 dana a fali mi 95km što daje projekciju od 5.6km dnevno, isplatilo se ovo marljivo skupljanje km po km
Nema komentara:
Objavi komentar