- prva, koju sam odmah odbacio, bila je da napravim dan pauze tojest odmora jer mi verovatno nakon 12+7km ništa ne bi falilo da malo predahnem, tojest ne ja nego koleno
- druga je bila da se vratim BUNKERU i da sa pretrčanih 6km zadržim minimalnu prednost, a
- treća je bila da, ako mi "krene", otrčim malko i više, i dodatno popravim rezultat
tu sam se vrteo po gradu naokolo sa ove naše strane sveta, istočne, pa sam odustao da trčim uz železničku prugu jer tu nema ništa da se vidi te sam iznenadno skrenuo prema reci i spustio se sa nasipa na donji nasip
jeste malo blatnjavo ali sam pokušavao da se držim trave i da se ne usvinjim bez potrebe, no eto, barem je pogled bio lep i osećaj da si tj da sam u prirodi (makar priroda prolazila kroz sred grada) je bitno popravio ugođaj
tako sam se opet vratio bliže centru dok sam stigao prvog mosta pa mi je već ginulo više od 7km pa sam uz samo malu omčicu dopunio do okruglih osam
nakon jučerašnjih 54:55 za gostujuću momčad (tj Mene)
stigao sam do 60:63, kontam da će domaća publika biti sve nezadovoljnija i da će mi nastavak meča biti sve teži
Nema komentara:
Objavi komentar