ako je radoznalost pojurila mačku, zašto ne bi i trenera hm?
no dobro, nije baš bila NEKA promena
ali je ipak bila
a evo i kakva
nešto me žuljalo ispod čašice na mestu mrskog ACL no ne muči me on nego nešto drugo obzirom da je koleno još uvek natečeno, tačnije preko cele čašice imam onako nežno krofnast preliv
trljao sam ga malo ledom, potrošio 4 kockice, mali mačor je bio veoma zainteresiran šta se događa pa sam mu prekinuo specijalizaciju ortopedije tako što sam ga prekomandovao na gimnastiku, bacio sam mu jednu skoro-pa-istopljenu kockicu pa je jurio i grickao i ostavio me na miru
i rekoh, odo' ja!
(ponedeljak, telefon na poslu se usijao, dok sve zapišem prođe pola sata i nemam pojma ni da li sam počeo blog a kamoli šta sam pisao)
(na stranu ovaj narcisistički poremećaj da moraš pisat blog ali ako je mogao murakami mogu i ja heh)
od prvog koraka nisam osećao koleno, i činilo mi se da trčim 20% brže nego inače no svo to činjenje je palo u baru kad sam video prvi kilometar 5'46"
dobro, dosta trotoara, pretrčavanja, gužve, zastajanja, nežna uzbrdica, opća papazjanija
no nešto me je NOSILO
makar privid brzine, ali lepo me nosilo
VOZILO ME
kao da sam bio "na nečemu"
i kad sam već tako leteo, rekoh dosta mi je opet istih 6km, samo neka ne budu trup trup nego neki kao kas
kaas, kao patricija kaas
i ništa, 6km živahnih a ja srećan, nosio stare noosa ff da proverim da li su BAŠ za kantu i zaključio da mogu još par puta da me posluže
juče 90:97
jutros 96:103
pre pola sata smo ušli u drugu polovinu Prosinca
Nema komentara:
Objavi komentar